Bubrezi su vitalni organi zaduženi za regulaciju pH vrednosti krvi, ravnotežu elektrolita, proizvodnju hormona koji kontrolišu krvni pritisak, očuvanje gustine kostiju i stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Dr Ha Tuan Hung sa Odeljenja za nefrologiju i dijalizu Opšte bolnice Tam Anh u Hanoju objašnjava da oslabljeni bubrezi ne mogu pravilno da obavljaju ove funkcije, što dovodi do nakupljanja toksina koji mogu oštetiti druge organe.

Kako biste zaštitili bubrege, dr Hung preporučuje sledećih 10 zdravih navika:

1. Održavajte zdravu telesnu težinu

Prekomerna težina dodatno opterećuje bubrege i povećava rizik od bolesti poput dijabetesa i hipertenzije – glavnih uzroka otkazivanja bubrega. Uravnotežena ishrana i redovno vežbanje pomažu u održavanju optimalne težine.

2. Kontrolišite nivo šećera u krvi

Povišen šećer može oštetiti krvne sudove u bubrezima, što vodi smanjenju njihove funkcije. Osobe sa dijabetesom treba da se pridržavaju zdrave ishrane, redovno vežbaju i uzimaju propisanu terapiju.

3. Pratite krvni pritisak

Visok pritisak može neprimetno oštetiti bubrege tokom vremena. Prevenciji hipertenzije pomažu redovno kretanje, ishrana sa manje masti i soli, kao i ograničen unos alkohola.

Preporučuje se merenje pritiska ujutru i uveče. Idealne vrednosti su ispod 120/80 mmHg za zdrave osobe, a ispod 130/80 mmHg za one sa dijabetesom ili bubrežnim problemima.

4. Ograničite unos alkohola

Prekomerno konzumiranje alkohola opterećuje bubrege i narušava ravnotežu elektrolita, čime se povećava rizik od otkazivanja bubrega, naročito kod osoba sa visokim pritiskom ili dijabetesom.

5. Vežbajte redovno

Fizička aktivnost pomaže u regulaciji telesne težine i pritiska, jača srce i poboljšava cirkulaciju, što povoljno utiče i na funkciju bubrega. Ciljajte minimum 30 minuta umerenog kretanja dnevno – šetnja, trčanje ili plivanje su dobar izbor.

6. Pratite zdravu ishranu

Ishrana bogata hranljivim materijama i vlaknima doprinosi opštem zdravlju. Izbegavajte namirnice bogate šećerima, uljima, margarinom i industrijski prerađene proizvode. Fokus stavite na biljne izvore hrane – voće, povrće, integralne žitarice i nemasne proteine.

Osobe sa oštećenjem bubrega treba da ograniče unos proteina, natrijuma i fosfora kako bi se smanjilo opterećenje bubrega.

7. Izbegavajte pušenje

Pušenje oštećuje krvne sudove i direktno utiče na smanjenje funkcije bubrega. Prestankom pušenja poboljšava se i zdravlje bubrega i kardiovaskularnog sistema.

8. Upravljajte stresom

Dugotrajan stres negativno utiče na zdravlje celog organizma, uključujući i bubrege. Aktivnosti koje umanjuju stres – poput meditacije, šetnje ili laganih vežbi – pozitivno deluju na psiho-fizičko stanje.

9. Obezbedite dovoljan unos tečnosti

Voda pomaže u eliminaciji toksina i održavanju ravnoteže elektrolita. Takođe smanjuje rizik od oboljenja bubrega, naročito onih povezanih sa kamenom u bubregu. Preporučuje se unos 2 do 3 litra vode dnevno, ali i izbegavanje preteranog unošenja koje može dodatno opteretiti bubrege.

10. Idite na redovne lekarske preglede

Bolesti bubrega u početnim fazama najčešće ne daju simptome, pa su redovni pregledi ključni. Analize krvi i urina, kao i merenje pritiska, mogu pomoći u ranom otkrivanju problema.

Posebnu pažnju treba da obrate starije osobe, kao i oni sa dijabetesom, povišenim pritiskom ili porodičnom istorijom bubrežnih bolesti.

Obratite pažnju na upozoravajuće znake kao što su: često mokrenje noću, krv u urinu, oticanje zglobova ili ruku, kao i hroničan umor. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti dalje oštećenje bubrega.