Može se reći da ste izvođenje "Šeherezade" u interpretativnom smislu podigli na viši nivo, s obzirom na to da ste uveli dramske segmente u saradnji sa Tamarom Aleksić. Kakvo je iskustvo pored muzičara, imati i glumicu na sceni?

Za mene je to bilo divno iskustvo. Pripremali smo zajedno, ona je odabirala tekst i imala apsolutnu slobodu što se scenskog nastupa tiče. Imao sam prilike da je gledam u pozorištu i na filmu, dopada mi se njen izraz i i kada god sam je slušao, imao sam utisak da zaista priča priču. Bila je vrlo verljiva u svakoj ulozi u kojoj sam je gledao i imao sam želju da sarađujemo, a ovo je bila perfektna kompozicija u kojoj smo mogli da spojimo muziku i glumu.

S obzirom na to da je "Šeherezada" vrlo scenična i da se očekuje novi album, da li će njegovu promociju pratiti i neki interesantan video?

Videćemo. Još uvek nismo krenuli da radimo promo materijal za novi album. Muziku smo snimili, čekamo poslednji miks, a album izlazi devetog novembra.

(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Šta vam je rad na novom albumu, kako u interpretativnom, tako i ličnom smislu doneo?

Otvorio mi je vrata u jednom drugom pravcu i usmerio na rad na muzici drugih kompozitora. Na albumu je Korsakov (Šeherezada), Hačaturijan, njegove dve kompozicije - Koncert za violinu i Trio za klarinet, violinu i klavir. Album će se zvati "Bajka" i za to postoji nekoliko razloga: prvi jeste da je za mene potpuno bajkovito da sarađujem sa ljudima koji su na disku, drugi se odnosi na sam repertoar koji je bajkovit i koji može da se doživi kao priča, kao što je večeras bio slučaj sa Šeherezadom. Isto se može reći i za violinski koncert u kome ima dosta elemenata iz jermenskog folklora, pomenuti trio i dve kompozicije Aleksandra Sedlara sa kojim nastavljam saradnju i na ovom albumu.

"Double Sens" je proslavio značajan jubilej. Opšte je poznato da održavate sjajnu interakciju sa muzičarima na sceni. Koliko je kolektiv bitan?

Meni je kolektiv najbitniji. I ne samo meni, nego i svim ljudima koji čine "Double Sens". Svi govore da smo jedna velika muzička porodica. Najlepša stvar ogleda se u tome da dolazimo iz različitih kultura i da smo kao individue svi potpuno različiti, ali da imamo nešto što nas spaja i što nas i danas čini srećnima kada se nađemo van scene i na njoj.

Do sada ste već imali priliku da držite koncert i radionicu na Boljšoj festivalu. Koliko je važna interakcija između mladih ljudi, razmena njihovih iskustava i već afirmisanih umetnika?

Mislim da je jako bitno da postoji ovakva vrsta festivala, pogotovo u našoj zemlji i na ovakvom mestu, gde možemo pored muzike, da upoznamo prirodu naše zemlje i uživamo u njoj. Ovo je mesto na kome se gotovo svaki čovek koji dođe oseća prijatno. Ljudi koji rade u organizaciji, tehničari, ljudi koji pripremaju hranu, PR tim, muzičari, izvođači svi se osećaju kao da su na pravom mestu i to je divno videti. U današnje vreme prava je retkost videti da su ljudi na svom mestu i da se tu osećaju lepo. To bih izdvojio kao najveću prednost ovog mesta. Što se tiče mladih ljudi, ovo je svakako za njih bitno, ali je bitno i za nas starije jer nas podsećaju zbog čega smo počeli da se bavimo muzikom.



(Foto: Naxi media, Željka Dimić)