Iza vas su dva uspešna koncerta u Areni Zagreb, kao i na Arsenal fest-u. Beogradska publika će imati priliku da vas nakon jedne decenije, 20. oktobra ponovo čuje u Štark Areni. Šta je ono što vas raduje ponovnom vraćanju u neki grad?

"Novi sadržaji. Ja sam stara škola i sećam se tih vremena kada su ljudi svirali onda kada bi imali povod kao što su novi album, nove pesme, novi razlozi zbog kojih ljudi dolaze da ih vide. To su bila vremena kada su "Bijelo dugme", "Azra", "EKV", "Riblja čorba", Bajaga svirali tako da imaju razlog i ljudima je stvarno bilo stalo. To se može postići jedno na način da ne dolaziš u grad dva puta sa istim sadržajem. Od poslednjeg koncerta u Štark Areni su se dogodile nove stvari, dva nova sadržaja, album "Familija" i "U Po' Ure", tako da će se razlikovati od onoga što je bilo pre deset godina, a to je najvažnije."

Poznato je da veliku pažnju polažete u sam odabir repertoara. U tom smislu, šta publika može očekivati?

"Vreme je najstroži sudija, jer malo radi za tebe, a malo protiv tebe. Neke pesme otpadnu, druge dobiju na važnosti, ako si imao sreće. Isplivaju pesme koje možda nisu bile važne pre petnaest godina, a sada jesu. Vreme se sa nama igra."

Da li to ima veze i sa vašim senzibilitetom i samom publikom?

"Jedina stvar koja je neoporeziva su moje uspomene. Meni su sve uspomene važne, a možda je jedna od najvažnijih ona uspomena na sebe. Kad se pogledaš ujutru u ogledalu, a da ne voliš to šta si radio i kakav si put ostavio iza sebe, koliko si grešaka, krivih rečenica izgovorio, mislim da nije lepo sa tim živeti, ili ti je bilo drago sa tim živeti, što si bio fer prema ljudima koji su do tebe držali. To mislim i privatno i javno."



(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Koncerti su, pored stvaralačkog procesa, važan segment rada svakog muzičara, umetnika. Svaki koncert je jedinstven i neponovljiv u interakciji sa publikom. Nakon više od tri decenije uspešne karijere, u čemu pronalazite najveću satisfakciju kada je reč o nastupima?

"Različiti su motivi kroz život. Najpre se želiš ljudima pokazati, onda se moraš dokazati, to je sledeća etapa maratona. Dakle, prvo te otkriju, pa se dokažeš, a onda dolazi sledeća faza u kojoj uživaš i pitaš se - Da li je moguće da ovo toliko traje? Sve ovo možeš shvatiti kao izlet, ali i kao put zahvalnosti. Ja sam iskreno zahvalan mojoj publici, jer nije sve moralo ovako da bude. Postoji mnogo ljudi koji su imali talenat, ali brazda koju su orali ispala je tako da joj je vreme naudilo."

Pominjete osećaj zahvalnosti. Koliko je zahvalnost važan motiv, pokretač u vašem životu i karijeri?

"Meni je jako važna i jedan od mojih glavnih osećaja. Ona je nešto što je zaboravljeno u vremenu novog kapitalizma u kojem živimo. Nestale su reči zahvalnost, odanos, danas postoji reč interes. Neke reči i osećaji su postali arhaični. Čovek bira put, a ja draže biram put da budem arhaičan, neko moderan. Mislim da je greh da se odričemo nekih stvari koje su bile dobre i kvalitetne u nama i našim druženjima."

Kako se čovek oseća nakon veličanstvenih koncerata kakve ste imali u Areni Zagreb i na zatvaranju Arsenal Fest-a?

"Vlada osećaj zahvalnosti. Zahvalan sam što su ljudi došli. Ja bih se muzikom bavio i da me ljudi ne slušaju i ne vole. Bavio bih se njome u svoja četiri zida ili bih imao jednog ili dvoje istomišljenika i svirali bismo vikendom u garaži kao hobi. Moglo je i tako biti, ali nije, ispalo je ovako i ja sam veoma zahvalan mojoj publici."



(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Autorski stojite iza vaše muzike i neretko ističete da je važno kakvu poruku njome šaljete. U čemu sada pronalazite inspiraciju, izazove? Na koji način podstičete sebe da pomerate vlastite granice u stvaralačkom smislu?

"Postoji tu i autogolova. Želim da živim i pišem o onome što mene lično dotiče. U laži su kratke noge, pa nastojim da pišem o onome što je zaista moj svet, život koji živim i suživot sa ljudima oko mene. Isprepletene njihove sudbine i moja. Moja razmišljanja su moje pesme. U nekom trenutku one možda postanu i preteške za etar i idu u konkurenciju sa hitovima koji su pisani da bi se ljudima dopadali. Ja ne radim tako. Pišem tako da stojim iza toga i računam da nisam u tome sam na svetu, da postoje ljudi koji prolaze kroz slično i da će se u tome prepoznati."

Kada govorimo o vašem poslednjem albumu "U Po' Ure", moramo pomenuti i sjajan vizuelni doživljaj koji ste publici priredili kroz spotove za numere "Lažu Fotografije" i "Pijesak nošen vetrom". Koliko je danas i taj vizuelni segment važan?

"Ne toliko kao nekada. Ja sam MTV generacija i sećam se kada se muzički spot pojavio kao novi medij i promenio sve iz temelja. Svi neki ljudi koji su imali dobre sadržaje i muziku, a nisu toliko polagali pažnju da vizuelno budu atraktivni su otišli u drugi plan, a neki atraktivniji sadržaj je preuzeo popularnost. Ja sam onda promatrao rad ljudi koji su imali dobre sadržaje, a koji nisu želeli da idu u pravcu preteranog trenda ulepšavanja. Oni su pričali kroz videe i u svemu tome pronašli svoju estetiku i stil. Meni se to dopalo i nisam našao bolju formu od te, pa sam ostao u vremenu u kome je to važno. Jednom smo bili u jednoj firmi u Santa Moniki, u Kaliforniji u kojoj su želeli da budem zaštitino lice za njihove gitare za područje Istoče Evrope. Lenard Koen je bio za Zapad, a ja sam shvatio kao kompliment da me stave u takvo društvo. Pokazao sam im neke od svojih spotova, a oni su rekli da više nemaju takve budžete za spotove. Oni misle da su u to uloženi veliki budžeti, a zapravo iza svega stoji ideja i veliki entuzijazam ljudi koji su spremni sa jednom kamerom i mikrofonom izgoreti i boriti se za to. Nema kod mene velike i skupe produkcije. Sve se svodi na to koliko ti je stalo da sa svojom idejom uspeš izvući maksimum iz sredstava koje imaš. To često izgleda bolje i skuplje nego što zapravo jeste."

Upravo vaš spot za pesmu "Lažu fotografije" se može protumačiti i kao svojevrsni omaž vanvremenskim slikarima i njihovim delima. Koliko je vaše poznavanje i nekada bavljenje slikarstvom u tome imalo udela?

"Ja sam išao u tu školu, zapravo sam učio vajarstvo, a slikarstvom sam se jedno vreme bavio. Čak su neke slike ljudi kupovali i tamo sam se prvi put potpisao ne kao Stipišić, već kao Gibonni, to mi je lepše zvučalo. Neke od njih sam pokušao i otkupiti, ali se nisu dali."

Snimali ste spot za pesmu "Mlijeko proliveno". Kada publika može očekivati njegovo predstavljanje?

"U finalnoj smo fazi i privodimo sve kraju."

Poznato je da vaš stvaralački opus prati kontinuirani rad, odnosno da čim završite sa jednim albumom, odmah započinjete rad na novom. Da li radite na novim pesmama i da li će beogradska publika biti u prilici da do zakazanog koncerta u oktobru čuje nešto od vaše nove muzike?

"Pravila više ne postoje, pa svi pišemo svoja. Ovo je vreme singlova, a jedna pesma na koju sam najviše ponosan traje više od sedam minuta. Malo sam izgubljen i ne znam kako, da je Balašević živ, rado bih sa njim razgovarao na temu šta bi mogao da izbaciš iz pesme, a da ona bude radiofonična. To jeste teško. Ja ne bih izbacio ništa i neću izbaciti ništa. Verujem u neke kasne sate i da će neki DJ biti hrabar i pustiti to na radiju. Mislim da je ovo što radim dobro, ali to je moj svet, ne mogu se puno prilagođavati."


Ulaznice za oktobarski koncert u Štark Areni mogu se kupiti putem sajta tickets.rs i na prodajnim mestima Ticket Vision.