Roditeljstvo nikada nije jednostavno, posebno danas kada se svet menja brže nego ikad. „Milenijalski" roditelji često osećaju pritisak da „urade sve kako treba“ i da ne ponavljaju stroge, staromodne obrasce vaspitanja u kojima su sami odrastali.

Nije u pitanju samo pohvala, već suptilni načini na koje roditelji grade trajno samopouzdanje. Mala deca imaju široku, radoznalu inteligenciju i uče iz sveta oko sebe. Ali kako rastu, ulaze u kulturu koju su stvorili odrasli, kulturu koja ih može uvući u okvire onoga što odrasli smatraju “primerenim” i time potkopati njihovo samopouzdanje.

Roditelji dobro znaju koliko može biti frustrirajuće kada dete odbija da sluša. Ali nakon višegodišnjeg proučavanja više od 200 odnosa između roditelja i dece, Reem Raouda je primetila nešto fascinantno: roditelji koji retko nailaze na prkos i otpor ne koriste pretnje, ucene niti grube kazne. Oni koriste jezik koji deci budi želju da sarađuju. Tradicionalne fraze poput „Prekini odmah!“ ili „Ako to ne uradiš, onda…“ često aktiviraju detetov bori-se-ili-beži odgovor, uključujući delove mozga koji su fokusirani na preživljavanje, a ne na učenje. Međutim, kada se pređe na način izražavanja koji poštuje detetovu autonomiju, a istovremeno postavlja jasne granice, saradnja postaje prirodna.

Razgovori sa decom su uobičajena stvar kada postanete roditelj, ali kako bi trebalo da se odvija taj razgovor i kako bi neke teme trebalo da razumeja deca na osnovu starosnog uzrasta mnogim roditeljima ostaje nepoznanica.