Aktivnost gripa počinje da raste u oktobru i često dostiže vrhunac između decembra i januara, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Pored gripa, cirkuliše i nekoliko drugih respiratornih virusa, kao što su rinovirus i RSV, koji izazivaju simptome slične prehladi prenosi Huffpost.

Evo šta stručnjaci nikada ne rade da bi ostali zdravi:

Ne preskaču i ne odlažu vakcinaciju protiv gripa.

Preskakanje ili odlaganje vakcine protiv gripa može da vas izloži riziku da se zaista razbolite od komplikacija povezanih sa gripom, objasnila je dr Mari-Luiz Landri, profesor laboratorijske medicine na Medicinskom fakultetu Jejla.

„U prošlosti sam više puta dobila grip i svaki put sam bila veoma bolesna“, rekla je. „Od kada primam godišnju vakcinaciju protiv gripa, imala sam samo jednu prodornu infekciju gripa i bila je prilično blaga i kratka.

Trebalo bi da budete sigurni da ćete dobiti vakcinu čim bude dostupna u vašoj zajednici kako bi vaše telo imalo vremena da izgradi imunitet protiv virusa.

Ne idu na posao ili u školu ako su bolesni.

„Definitivno bih izbegao da idem na posao ako sam bolestan od gripa ili prehlade. Svako od nas ima odgovornost prema drugima i kada idemo na posao dok smo bolesni, dovodimo u opasnost druge oko sebe“, rekao je dr Ričard A. Martinelo, profesor zaraznih bolesti i pedijatrije na Medicinskom fakultetu Jejla.

Pošto se grip i prehlada šire od zaražene osobe putem respiratornih kapljica i preko površina, najbolje je da ostanete kod kuće ako ste bolesni da biste smanjili rizik od prenošenja. Čak i ako nemate simptome, ali ste bili pozitivni na grip, i dalje možete širiti virus na druge, prema CDC-u.

Ne izlaze bez maske kada su bolesni.

U određenim situacijama, možda ćete morati da izađete u javnost dok ste bolesni. Dr Džon Svarcberg, klinički profesor na Kalifornijskom univerzitetu, "Berklijeva škola javnog zdravlja", rekao je da neće napustiti svoj dom bez dobre maske, poput maske N95 ili KN95.

„Svako ko ima respiratornu bolest treba da nosi masku kada je na javnim mestima u zatvorenom ili na otvorenom, ako je pored drugih ljudi“, rekao je Svarcberg. Ovo u velikoj meri smanjuje rizik od respiratornih kapljica koje se mogu osloboditi u vazduhu kada kašljete ili kijate dok ste bolesni.

Ne preskaču pranje ruku.


Praktikovanje loše higijene ruku može da bude faktor rizika za dobijanje gripa ili prehlade. Prema Martinelu i Svarcbergu, trebalo bi da se posvetite održavanju ruku čistim čestim pranjem ruku.

„Kada se naše ruke kontaminiraju nakon dodirivanja površine na kojoj bi virus mogao biti prisutan, dodirivanje očiju ili nosa tim kontaminiranim prstima može nas izložiti infekciji“, objasnio je Martinello.

Ako ste u pokretu i nemate pristup sapunu i vodi, možete koristiti i sredstvo za dezinfekciju ruku na bazi alkohola kao privremeno sredstvo za dezinfekciju.

Ne drže se uobičajene rutine.

Važno je da se dovoljno odmarate dok ste bolesni, rekla je dr Tamika Henri, porodični lekar u Unlimited Health Institute.

„Često pokušavamo da preležimo bolest na nogama, bez obzira na to kako se fizički osećamo“, rekla je ona. „Telo daje znake i signale da se odmorimo, ali mi nastavljamo da idemo, što može negativno uticati na naše zdravlje.Ako ste bolesni, zaključak je da je pametnije da odležite nekoliko dana, nego da sebe dovedete u poziciju da se bolest iskomplikuje.