Okov: Ponuda radijatora

Panelni radijatori ili "Norveški radijatori"

Ova vrsta radijatora je dizajnirana u Norveškoj 1948. godine. Pogodan je za rad na niskim temperaturama, dugotrajan je i lako se održava. Iako ima manje dimenzije, izlazna snaga mu je visoka. Panelni radijatori imaju termostat kojim im zadate temperaturu, uvlače hladan vazduh sa poda, greju ga i zrače njime, pa samim tim odaju toplotu. Mnogi potrošači smatraju da je ovakav vid grejanja efikasniji od obične konvekcije toplote. Panelni radijatori se montiraju uvek horizontalno pošto je prirodno strujanje vazduha uvek vertikalno i pošto su laki i manjih dimenzija ( jer su tanji od klasičnih radijatora ), kače se na zidovima. Uvek se postavljaju na mestima gde je veća hladnoća, a to je, obično, ispod prozora. Pošto profilisan čelik, od koga su napravljeni, jako zrači toplotom, izbegava se njihovo postavljanje uz ili iza kreveta. Takođe, ne preporučuje se njihovo maskiranje drvenim maskama, da se ne bi smanjio efekat zračenja, a pošto imaju zaštitu od pregrevanja, panelni radijatori su izuzetno sigurni.

Zašto izabrati panelne radijatore

Ko još želi da sedi u hladnom stanu i da plaća račune za grejanje? Svedoci smo da su cene grejanja svake godine sve veće i naravno da očekujemo da nas greju. Moderan čovek je shvatio da je za njega isplativije grejanje na struju, jer veći deo dana nije kod kuće, već na poslu, pa toplu atmosferu želi onda kada je u svom domu, a to je nekad samo par sati dnevno. Sopstveno grejanje kontroliše grejanjem strujom po potrebi, a to mu najbolje obezbeđuju panelni radijatori.

Kada se odlučiti za panelne radijatore

Pre nego se odlučite za ovakav radijator, obavezno uzmite u obzir izolaciju stana. Treba izbrojati spoljne zidove i one koji su to skoro – kao što je zid koji ide do stepeništa zgrade. Obratite pažnju na balkonska vrata koja su, uglavnom, veliki izvor hladnog vazduha. Posebno je važna funkcionalnost stolarije i svima je jasno koliko je ona bitna u očuvanju toplote jednog stana. Plafon je važna stavka u celoj situaciji, jer se lakše greje stan sa nižim plafonom. Najveće probleme sa grejanjem imaju oni stanovi iznad kojih su odmah ispod ploče, bez izolacije. Ako su sve ove stvari dobro rešene, jedan manji panelni radijator od 1,5 kw može zagrejati prostoriju od 15-16 m2 . Pozicija stana diktira toplotu – ušuškan stan među spratovima je lakše grejati. Ako se ispostavi da je stan hladan, pojaviće se izvesni problemi u smislu potrošnje električne energije, kao i to da radijatori ne mogu da postignu željenu temperaturu, jer će sav topao vazduh otići na hladan plafon. Radijatori obavljaju svoj deo posla, ali se ne gase i time i ne štede, što je njihova bitna karakteristika. Zbog ovih nepoznanica oko izolacije stana, mišljenja o ovim radijatorima su podeljena. Treba biti realan, rešiti te probleme i pustiti radijatore da rade svoj posao. Sve prepravke u vašem stanu isplatiće panelni radijator potrošnjom. Jedino dugoročno rešenje je adaptacija stana, ako je potrebna, a tek onda ugradnja Norveških radijatora koji su dorasli čak i skandinavskim zimskim temperaturama.

Možete birati između radijatora sa analognim ili digitalnim termostatom. Digitalni preporučuju ukoliko grejete nešto topliji i izolovaniji stan, jer ima više opcija ( možete mu dati tačnu temperaturu koju on postigne i održava ). Ukoliko ste manje sreće i grejete hladniji stan, sasvim vam je svejedno koji ćete termostat izabrati. Imajte na umu da su oni sa digitalnim, u startu - skuplji.