U okviru glavnog programa festivala, premijerno je predstavljen Vaš koncept "Moj Šekspir". S obzirom na to da nije reč o strogoj dramskoj formi, kakvi su utisi nakon prvog izvođenja?

Na samom početku sam rekao da će to biti iznenađenje i za nas učesnike. To je postao samo jedan okvir, sinopsis, što svakako nije cela predstava i mnogo toga je prepušteno slučaju. Izbor glumaca je bio takav da se svi međusobno znamo i da smo prethodno sarađivali, što je rezultiralo pozitivnom energijom i spontanošću. Isto tako, znao sam da Cvele ume da bude dobar moderator. Zapravo sve moje rediteljske intervencije na ovom projektu bile su te da odaberem dobar tim. Želja da ne napravimo naučni skup o Šekspiru i izbegnemo uniformisanost pretvorila se u svojevrsni hepening i čini mi se da su se glumci sjajno zabavljali, što se prenelo i na publiku. Naravno oni su izgovorili neke jako ozbiljne stihove i važne stvari o Šekspiru, ali sve zajedno mislim da je otvorilo neki žanr koji ne znam kako bi definisao u ovome trenutku. Pokušaćemo da ovaj koncept igramo i na drugim mestima.

Tokom premijere na sceni su se našla neka od najznačajnijih imena glumačke regionalne scene, kako je zamišljen dalji tok ovog koncepta? Da li će se i učesnici menjati?

Svakako da hoće, s obzirom na to da ih je jako teško okupiti sve na jednom mestu. U zavisnosti od situacije menjaće se broj učesnika, ali ono što je najvažnije jeste to da se držimo ovog koncepta u kome ćemo govoriti neke važne stvari i lepe misli o Šekspiru, ali i ono što je u glumačkoj radionici ostalo sakriveno i nepoznato publici. Usled promene učesnika i sam koncept će se menjati, jer će oni donositi neka svoja, nova iskustva.

(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Ove godine, Šekspir festival je imao čast da ugosti Irinu Bruk, rediteljku i glumicu. Kakve su Vaše impresije nakon izvođenja "Bure" Nacionalnog teatra iz Nice?

Bilo mi je jako važno da deo ovog festivala bude i Irina Bruk, jer to daje i ugled festivalu. Spomenuo sam da je Piter Bruk, njen otac, za mene najznačajnija ličnost u pozorišnoj umetnosti 20. veka. Moji studenti pod obavezno čitaju svu literaturu o Piteru Bruku koja je prevedena na srpski jezik, jer bez toga ne možete ni zamisliti poznavanje i bavljenje pozorištem. Pa tako i Irina Bruk, ima svoj mali teatar u Nici u kome stvara i radi na svoj, krajnje neobičan način. Ona dosta radi sa tom komunom i to je zajednica koja funkcioniše na način koji možda podseća na Pitera Bruka u istraživačkom smislu. Ali ona očigledno ima svoj sopstveni svet i ono što je bilo krajnje neobično u ovoj interpretaciji jeste to da je Prospero odjednom postao šef kuhinje nekog italijanskog restorana.

Domaća publika nije često u prilici da vidi ovakvu vrstu interpretacija Šekspirovih dela.

Da, oni se dosta šale, a za nas je Prospero odmah neki mag i tretiramo ga uz dosta respekta. Bilo je zanimljivo videti njihovu interpretaciju i zbog načina na koji je predstavljeno ovo Šekspirovo delo, mislio sam da je ono dobrodošlo na ovogodišnjem festivalu.

(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Ovogodišnji prateći program doneo je izložbu, te mogućnost da se publika upozna i sa radom Joce Savića, takođe značajnom ličnosti u razvoju srpskog, nemačkog i evropskog pozorišta.

U okviru pratećeg programa festivala imamo izložbu o jednom od najznačajnijih pozorišnih ličnosti s kraja 19. i početka 20. veka, a čovek je rođen u Novom Bečeju. Njegovo ime vezano je za svojevrsnu revoluciju u pozorišnom svetu. On je igrao i režirao značajne uloge u Burgteatru, vajmarskom Pozorištu, Majnhajmu, bio je direktor Kraljevskog dvorskog i nacionalnog pozorišta u Minhenu u kome je postavio novu Šekspirovu pozornicu. Kada čitate dve knjige o njemu koje su prevedene i na naš jezik, imate utisak da se ništa važnije u pozorišnom svetu vezano za Šekspira nije dogodilo od elizabetanske scene do njega. On je neverovatno značajna ličnost. Kada čitate pomenute knjige, ne možete se ne odati utisku da je čovek bio pedeset godina ispred svog vremena. Imam utisak da je njega i Grotovski čitao i nakon toga došao do svoje formule siromašnog pozorišta. To je nešto što je potpuno neočekivano i fascinantno za nas koji se bavimo pozorištem, možda više nego za običnu publiku, ali i iza njih je to barem neka značajna informacija - postojao je Joca Savić, naš čovek koji je bio značajna ličnost u pozorištu u to vreme. Zbog toga, mislim da njegov rad zaslužuje pažnju i barem jednu izložbu i tribinu u okviru Šekspir festivala.