Na malom ostrvu zvanom Oaknov, na obali istočne Švedske, četrnaestogodišnja Karolina Olson živela je sa svojom porodicom. Karolina je bila iz velike porodice koja je uključivala njene roditelje, petoro braće i pet sestara.. Njena porodica je bila seljačka i ribarska porodica kao i mnoge druge na ostrvu izolovanom od ostatka sveta, a postalo je poznato baš zahvaljujući njoj.

Karolina je spavala 32 godine, njen izgled je ostao gotovo nepromenjen i probudila se u potpuno novom okruženju.

Priča počinje 18. februara 1876. godine kada se Karolina vraćala kući u svoje selo prelazeći zaleđenu reku, kada je pala umalo udavivši se, ali je izvučena na sigurno, Karolina se vratila kući sa bolnim licem i zuboboljom. Otac ju je pogledao kada je došla i, uprkos modricama i ogrebotinama, izgledala je sasvim dobro. Onda se Karolinina zubobolja pogoršala i patila je od strašnih glavobolja. Bilo je to 1876. godine, sujeverje je bilo visoko, a njen otac i majka su mislili da je to sve do veštičarenja. Karolina je otišla u krevet, zaspala, ali se nije probudila sledećeg jutra, zapravo je zaspala sa 14 godina, a probudila se sa 32 godine.

Njeni roditelji su očajnički želeli da je probude, što je rezultiralo kasnije i primenom nekonvencionalnih metoda poput nanošenja vrućeg plamena preko njene kože. Bockali su je i iglicama prvo po telu i na kraju ispod noktiju, ali sve je bilo uzaludno, Karolina je još uvek čvrsto spavala.

Kada je doktor konačno došao, rekao je da je Karolina u komi i kako su se meseci protezali u godine, a devojčica je nastavijala da spava, roditelji su očajnički molili medicinsku zajednicu da otkrije šta se dešava.

Kako su dani prolazili, počeli su da na silu daju svojoj ćerku dve čaše mleka i šećera dnevno. Primećeno je da joj kosa i nokti nisu izrasli tokom cele epizode ​​i da nije zaista izgubila na težini uprkos tome što se hranila samo dve čaše mleka dnevno.

U suštini, kada se konačno probudila bila je u iznenađujuće dobroj formi i činilo se da njeni mišići uopšte nisu atrofirali. Kao da je Karolina bila u nekoj vrsti suspendovane animacije.

U julu 1882, punih šest godina nakon što je utonula u tajanstveni san, njeni roditelji su je hospitalizovali u gradu Askošem gde su lekari pokušali da je ožive elektrošokovima, ali ni ova terapija nije bila od koristi i lekari su joj dijagnostikovali tešku neuropsihijatrijsku bolest zvanu paralitička demencija i porodici je rečeno da nema mnogo toga da se uradi osim da čekaju i nadaju se najboljem. Godine su prolazile, članovi porodice su preminuli, a ona je nastavila da spava i povremeno bi se okrenula u snu, ili je mrmljala, ali se nikada nije potpuno probudila.

Nakon smrti njene majke, angažovana je žena sa punim radnim vremenom da brine o Karolini. Ova sobarica je bila zbunjena što je Karolinina kosa uvek izgledala čisto i što nikada nije rasla, kao ni njeni nokti.

Karolina je takođe izgledala kao da ne stari puno izgledala je mnogo mlađe nego što je trebalo.

To je trajalo 32 godine sve dok se jednog dana nije iznenada probudila. 3. aprila 1908. Karolina je iznenada i bez upozorenja sela u krevet i počela da plače, sobarica je ušla u sobu očekujući da će ovo biti samo još jedna epizoda mesečarenja, ali je bila zaprepašćena kada je videla da je Karolina budna i da zbunjeno gledala po sobi. Ona vise nije mogla da prepozna svoju sada već odraslu braću i pokazivala je skoro bolnu reakciju na sunčevu svetlost, ali je uz izvesne poteškoće progovorila, dok je ispitivanjem ustanovljeno da se ničega ne seća od dugog sna.. Kada su je lekari pregledali, shvatili su da nema negativnih nuspojava zbog toga što je decenijama bila vezana za krevet, iako je tehnički sada bila u 40-im, više je izgledala kao da je u ranim 20-im. Psihijatar je podvrgnuo testovima i otkriveno je da je potpuno očuvala kognitivne sposobnosti i inteligenciju, iako je imala poteškoća da se prilagodi svetu koji se toliko promenio oko nje. Karolina će na kraju voditi zadovoljan i normalan život sve do smrti 1950. u 88. godini

Slučaj švedske usnule lepotice ostaje neobjašnjiva istorijska neobičnost i moguće medicinsko čudo  koje možda nikada nećemo razumeti.