Naučnici otkrili hiljade novih mikroba u najdubljoj zoni okeana

Život koji opstaje u tim dubinama deluje gotovo vanzemaljski. Nova studija otkrila je mnoštvo do sada nepoznatih mikroba sa dna okeana, uključujući i Marijanski rov. Analiziranje njihovih jedinstvenih metoda preživljavanja moglo bi doneti značajne uvide u oblasti medicine i evolucijskih istraživanja.

Hadalna zona počinje na dubini od šest kilometara i seže do neverovatnih 11 kilometara. To je ekvivalent visini 30 zgrada poput Empajer stejt bildinga ili oko jedne i po visine Mont Everesta.

Tim istraživača iz više kineskih institucija izveo je 33 zarona u hadalnu zonu pomoću upravljive podmornice, sakupljajući uzorke sedimenta i morske vode. Naknadna analiza otkrila je čak 7.564 vrste mikroba, od kojih je skoro 90 odsto novo za nauku.

„Naša studija se bavi dugogodišnjim ciljem mikrobne ekologije – razumevanjem kako okruženje oblikuje mikrobne zajednice, posebno u ekstremnim uslovima“, navode istraživači u svom radu.

Život u hladnoj zoni daleko je od jednostavnog. Temperature su blizu tačke smrzavanja, pritisak je ogroman, a hranljivih materija ima veoma malo. Uprkos tome, istraživači su otkrili iznenađujuću raznolikost vrsta.

Otkriveni mikrobi primenjuju dve glavne strategije preživljavanja. Neki imaju manje i jednostavnije genome, prilagođene efikasnom opstanku, uključujući enzime koji pomažu u odbrani od ekstremnih uslova. Drugi imaju veće genome, koji im omogućavaju veću prilagodljivost i sposobnost da koriste različite izvore hranljivih materija.

„Izuzetno visoka novina, raznovrsnost i heterogenost primećeni su u hadalnom mikrobiomu, posebno među prokariotima i virusima, koji su pod uticajem i ekstremnih ekoloških uslova i specifične topografije ove zone“, ističu istraživači.

Mikrobi su pokazali tendenciju da se nastanjuju u određenim područjima okeanskog dna, pri čemu su uzorci sa različitih lokacija sadržali jedinstvene mikrobne zajednice, sa malo preklapanja među njima.

Na većim dubinama, saradnja među mikrobima postaje ključna za preživljavanje. Ove sićušne organizme odlikuje međusobno deljenje hranljivih materija i formiranje zaštitnih biofilmova koji poboljšavaju opstanak cele zajednice.

Istraživački tim je rezultate svog rada učinio dostupnim putem projekta Mariana Trench Environment and Ecology Research (MEER), čime doprinosi daljem razumevanju života u ekstremnim uslovima i otvara nove mogućnosti za istraživanja u biotehnologiji.

„Ova otkrića pokazuju da ekološki faktori utiču na visoku taksonomsku raznovrsnost u hadalnoj zoni, proširujući naše razumevanje mehanizama koji upravljaju mikrobnim ekosistemima u ovom ekstremnom okeanskom okruženju“, zaključuju istraživači.

Studija je objavljena u časopisu Cell.