Problem se zapravo ne javlja odjednom, niti počinje nekim specifičnim i intenzivnim simptomima, nego kroz niz znakova i situacija, u naletima različite jačine i uz nejasno razmišljanje, odnosno zamagljivanje stvari, tako da ponekad depresija može vrlo podmuklo da napreduje, a da toga uopšte nismo svesni, piše Psychology Today.

Ponekada ni ljudi koji nas okružuju, takođe ne mogu da prepoznaju problem.

Štaviše, višestruki aspekti depresije kao stanja mogu da otežaju sagledavanje ovog stanja u njegovom pravom smislu, zbog čega mnogi pate u dugim vremenskim periodima a da nisu svesni razloga.

Stručnjaci su identifikovali četiri glavna faktora koji snažno utiču ili ukazuju na prisustvo depresije:

1. Izraženi samoprezir

Depresija često dovodi do krajnje negativnog pogleda na sebe, pa čak i do neke vrste mržnje prema sebi. Ova osećanja i uverenja mogu da nas ometaju da ih prepoznamo kao simptom depresije. Naime, čoveku koji sebe zbog nečega prezire, često sve deluje ralno i istinito, pa nije u stanju da se uveri da je situacija drugačija. Ljudi u depresiji često čvrsto veruju u to da su potpuno bezvredni.

Drugi simptomi depresije se ponekad pripisuju "manama" osobe iz sličnih razloga. Na primer, ljudi će često osobu koja spava po ceo dan doživljavati kao lenju, a povećan apetit i povećana konzumaciju slatkiša biće tretirana kao „loša samokontrola“, niska motivacija za zdravim životom – nedostatak discipline.

Možda možete već da prepoznate sebe ili nekog sebi bliskog ko ima ove probleme, a nikada se niste zapitali da li je glavni krivac depresija.

2. Mračan pogled na sve

Negativan pogled na svet često prati depresiju, ali može izgledati kao odraz stvarnosti koliko i osećaj samoprezira. Pesimizam i beznađe koji prate loše raspoloženje mogu izgledati vrlo stvarni osobi koja je depresivna.

Shodno tome, za svoje loše raspoloženje neće kriviti depresiju, već će biti uvereni u svoj „ispravan“ stav da je sve oko njih jadno i užasno. Ova perspektiva ih sprečava da shvate, odnosno da pokušaju da na svet gledaju pozitivnije.

3. Internalizovana stigma

Još uvek postoji značajna stigma protiv dijagnoze mentalnog zdravlja, uključujući depresiju. Ako neko pati od depresije, ljudi bi mogli da ga smatraju "slabom" ili lošom osobom, ili nekim ko ne brine o svom zdravlju. S druge strane, ljudi često poriču postojanje depresije, jer probleme koje depresivna osoba pominje vide samo kao izgovor da se loše osećaju.

Kada se pojave simptomi depresije, osoba može biti motivisana (svesno ili nesvesno) da traži objašnjenje koje izbegava stigmu mentalne bolesti. Na primer, svoju nisku energiju i motivaciju mogu pripisati lošem snu.

4. Zamućeno razmišljanje

Depresija često dovodi do poteškoća u jasnom razmišljanju i donošenju odluka. Iz tog razloga može biti teško povezati tačke i videti da simptomi zajedno predstavljaju depresiju. Ako ste u poslednje vreme često bili depresivni i/ili se osećate manje zainteresovanim za stvari nego obično, razmislite o odlasku kod lekara ili stručnjaka za mentalno zdravlje kako biste razgovarali o svojim osećanjima.

Budite otvoreni za sve što njegova procena može da otkrije - depresija nije lični nedostatak i veoma je česta. Što pre prepoznate šta se dešava, brže ćete pronaći izlaz iz ove situacije.