Mit ili realnost: Da li je so zaista loša za nas?

Međutim, poslednjih decenija stekla je lošu reputaciju, jer se povezuje sa zdravstvenim problemima kao što su visok krvni pritisak, srčane bolesti, pa čak i rak želuca. Mnoge zdravstvene organizacije preporučuju smanjenje unosa soli kako bi se smanjili ovi rizici.

Prema najnovijim Prehrambenim smernicama za Amerikance, preporučuje se da unos natrijuma ne prelazi 2.300 mg dnevno, što odgovara otprilike jednoj kašičici soli (oko šest grama). Ipak, mnogi ljudi redovno konzumiraju znatno više od preporučene količine, posebno kroz prerađenu hranu.

Ipak, neka istraživanja sugerišu da so ne utiče na sve ljude na isti način i da njen efekat na srčane bolesti možda nije toliko značajan kao što se ranije verovalo. Individualna osetljivost na so može značiti da neki ljudi mogu da konzumiraju više soli bez negativnih posledica, dok su drugi podložniji njenim štetnim efektima.

So ima važnu ulogu u organizmu

So, poznata i kao natrijum-hlorid, sastoji se od približno 40% natrijuma i 60% hlora, dva minerala koji imaju ključnu ulogu u održavanju zdravlja. Ova dva elementa utiču na brojne telesne funkcije, uključujući regulaciju tečnosti, kontrakciju mišića i prenos nervnih impulsa.

Organizam pažljivo reguliše koncentraciju natrijuma, jer bilo kakva odstupanja mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Na primer, premalo natrijuma može izazvati slabost, vrtoglavicu i probleme sa mišićima, dok višak može povećati krvni pritisak i opteretiti bubrege.

Natrijum je posebno važan za sportiste, jer se gubi kroz znoj i tečnosti, a njegov nedostatak može dovesti do grčeva u mišićima i smanjenja izdržljivosti. Takođe pomaže u održavanju balansa telesnih tečnosti i reguliše krvni pritisak, čime doprinosi opštem zdravlju.

Hlor, s druge strane, je drugi najzastupljeniji elektrolit u krvi posle natrijuma i igra važnu ulogu u održavanju ravnoteže tečnosti u telu. Elektroliti su neophodni za pravilan rad nervnog sistema i održavanje hidratacije organizma.

Iako su natrijum i hlor neophodni za pravilno funkcionisanje organizma, istraživanja pokazuju da pojedinci mogu različito reagovati na unos soli. Dok neki ljudi nemaju nikakve negativne posledice od visokog unosa soli, drugi mogu iskusiti nadutost ili povišen krvni pritisak.

Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska

Visok krvni pritisak može dodatno opteretiti srce i povećati rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i drugih kardiovaskularnih problema. Zbog toga mnoge zdravstvene organizacije preporučuju smanjenje unosa soli kao jednu od mera za kontrolu krvnog pritiska.

Velike studije su pokazale da smanjenje unosa soli može doprineti smanjenju krvnog pritiska, naročito kod osoba koje već imaju hipertenziju. Na primer, analiza sa 3.230 učesnika otkrila je da umereno smanjenje unosa soli dovodi do prosečnog pada sistolnog pritiska za 4,18 mmHg i dijastolnog za 2,06 mmHg.

Iako je smanjenje krvnog pritiska primećeno kod svih učesnika, efekat je bio izraženiji kod osoba sa visokim krvnim pritiskom. Kod osoba s normalnim pritiskom, smanjenje unosa soli dovelo je do blažih promena – sistolni pritisak se smanjio za 2,42 mmHg, a dijastolni za 1,00 mmHg.

Ovi podaci pokazuju da određeni pojedinci, posebno oni koji su osetljivi na so, mogu imati koristi od njenog smanjenja, dok kod drugih efekat može biti minimalan.

Nizak unos soli možda ne smanjuje rizik od srčanih bolesti i smrti

Iako visok unos soli može doprineti povišenom krvnom pritisku i nekim zdravstvenim problemima, postoje istraživanja koja pokazuju da smanjenje unosa soli ne mora nužno da smanji rizik od srčanih bolesti ili smrti.

Na primer, velika analiza iz 2011. godine, koja je uključivala sedam studija, nije pronašla nikakvu značajnu povezanost između smanjenja soli i smanjenja rizika od srčanih oboljenja ili smrti. Ovi rezultati dovode u pitanje efikasnost univerzalnih preporuka za smanjenje soli.

Međutim, efekti smanjenog unosa soli mogu se razlikovati u zavisnosti od populacije. Na primer, jedno istraživanje je pokazalo da je nizak unos soli povezan sa manjim rizikom od smrti kod gojaznih osoba, dok je drugo otkrilo da nizak unos soli može povećati rizik od smrti kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.

Zaključak

Iako je visok unos soli povezan sa nekim zdravstvenim problemima, ekstremno nizak unos može imati i negativne posledice. Najbolje rešenje je umerenost – konzumacija soli u razumnim količinama, uz izbegavanje prerađene hrane bogate natrijumom.

Kombinovanje uravnotežene ishrane s dovoljnim unosom minerala poput magnezijuma i kalijuma, kao i zdrav način života, može pomoći u održavanju optimalnog zdravlja i sprečavanju potencijalnih problema.