Bilo je divno iskustvo "oživeti" sliku koja je konačno progovorila, kao i da čujem kako je taj glas zvučao u originalu. U gluvoj sobi smo imali priliku da čujemo kolege Italijane, s obzirom na to da smo od njih otkupili autorska prava. Film je putovanje kroz imaginarno detinjstvo Leonarda Da Vinčija. Ono što mi je bilo dragoceno, koliko god da su neki detalji izmišljeni, jeste to da sam putovala ulicama njegovog detinjstva sa Mona Lizom. Te uličice su divne i otvaraju mnogo značajnih tema: ljubav, prijateljstvo, žrtva, shvatanje ljudi...a sve je smešteno u jedan animirani film. Likovi su divno su nacrtani. Čini mi se da Mona Liza opet ima taj mistični osmeh, samo sada iz perspektive devojčice. Ovo je jedna zanimljiva avantura, a mislim da će deci na jedan način približiti i dozu umetnosti, toliko da se zainteresuju za Da Vinčija i Mona Lizu.

Tumačiš lik Mona Lize, čiji je pravi identitet i danas obavijen velom tajne. Koliko ti je bilo interesanto da se igraš i izmaštavaš taj lik?

Jako interesantno, ali moram da se ogradim i da kažem da film donosi mnoge činjenice koje nisu istorijski potkovane, ali to je potpuno u redu kada je reč o umetnosti, pogotovo crtanom filmu. Tu su dozvoljeni neki izmišljeni svetovi, ali pored svega toga mislim da bi se ova Mona Liza jako dopala Leonardu. Možda ne bi bio u potpunosi siguran da je to ono što je naslikao, ali isto tako nisam sigurna da bi nam on ikada otkrio njen pravi identitet.

Film će se u redovnoj distribuciji naći od 15. marta, ali je tome prethodila specijalna projekcija i druženje sa mališanima. Kakve su prve reakcije?

Dece je bilo puno, imala sam čak i svoje goste. Bilo je jako zanimljivo, jer su bile organizovane radionice avio modelarstva, sklapanje mozaika Mona Lize, kvizovi u kojima su deca morala da mozgaju. Osluškujući rekacije za vreme trajanja projekcije, stekla sam utisak da se dosta prepoznaju u tim međuljudskim odnosima i da im se svidelo dosta toga. Ovo je vrlo važan i edukativan crtani, tako da mi je bilo veliko zadovoljstvo da radim na njemu.

Do sada si već imala priliku da radiš na sinhronizaciji crtanih filmova. Ukoliko se izuzme produkcijiski deo, koliko i da li se tematika crtanih filmova promenila u odnosu na to kada si ti bila dete? Da li su i dalje univerzalne teme recept za uspeh i prisvajanje najmlađe publike?

Klasici i opstaju upravo zbog toga što tretiraju univerzalne teme i to se neće promeniti ni za milion godina. Mislim da svi crtaći koji se baziraju na univerzalim postulatima uspevaju da pronađu put i do dece danas. Ja sam uvek nostalgična kada gledam crtaće iz perioda kada sam ja bila devojčica i valjda je u čovekovoj prirodi da se čini da su neka druga vremena bila lepša, a možda se to naša pamet igra sa nama. Verujem da svaki iole dobar crtani neguje neke prave vrednosti i iznosi ih na videlo na način koji deca razumeju.



(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Pored sinhronizacije, dosta radiš u pozorištu. Trenutno u JDP pripremate predstavu "Kralj Betajnove".

Da, 3. aprila je premijera povodom 70. godina JDP. Pre tačno toliko godina je prvi i jedini put igran Cankar u JDP. Divna je ekipa i ovo mi je jedan od najlepših procesa u životu. Tekst je veličanstven, iz dana u dan dobija neke druge slojeve i više se otvara, što je svakom glumcu dragoceno. Učim mnogo od starijih kolega, jako se divim njihovom talentu i načinu razmišljanja i mislim da će ovo biti jedno od ključnijih iskustava za mene kao čoveka, a onda i kao glumicu. Tekst se bavi raspadom jedne porodce, ali istovremeno postoji i socijalno šira slika, tema i ideja ljubavi, smrti i otvaranje puno različitih odnosa, ne samo unutar porodice, već čitavog društva. Mislim da će predstava doneti jedno drugačije viđenje Cankara, što je svakako njena najveća vrednost.

Sa koleginicom Nevenom Ristić u produkciji "Vihor teatra" igraš u predstavi "Duet". Interesanto je da si imala jako malo vremena da se pripremiš za premijeru.

Imala sam sedam dana da se spremim za ulogu, ali sam imala sjajne saradnike, Nevenu Ristić i Anu Popović, koje su me potpuno uvele u svet koje su one ranije oživele. Ovo je predstava o Sari Bernar i Eleonori Duze. Nevena je divan partner, sa Anom sam nekoliko puta imala priliku da radim i divno je što se bavimo komadom o glumicama. Razumevajući njihovu prirodu , razumemo i nas same. Daleko od toga da se poredimo, ovo je velika čast i zadovoljstvo. Iako je ne igramo često, mislim da ta predstava ima svoj razvojni put i da će se tek razvijati.

Publika je može videti u brojnim predstavama Pozorišta na Terazijama ("Zona Zamfirova", "Mamma Mia"...), a predstavu koju ona toplo preporučuje jeste "Otelo" u JDP.

To je predstava u režiji Miloša Lolića, po tekstu Vilijama Šekspira, u kojoj tumačim lik Dezdemone. Sada je igramo jednom mesečno, ali joj se ceo ansambl uvek jako raduje.