Za singl "Ko te ljubi sad" potpisuješ muziku, dok je autor teksta i koautor aranžmana Boban Janković zajedno sa Filipom Tančićem i Aleksandrom Mastelicom.

Boban Janković je moj dugogodišnji prijatelj i saradnik. Sarađivali smo na mom prvom albumu "U tami disko kluba", on je jedan od aranžera i tekstopisac pesme "Beli jablan", napisao je i radio aranžman za duetsku pesmu "Još jednom" koju pevam sa Tijanom Bogićević...Drago mi je da smo obnovili saradnju na pesmi koju sam komponovao bez ikakve presije. Imao sam luksuz vremena da završim kompoziciju na način na koji sam želeo i da u potpunosti stanem iza nje. Živimo u vremenu u kome dosta umetnika podilazi tržištu i nisu potpuno svoji, samim tim se gubi kreativnost i istina koju bi jedan umetnik trebalo da ima. Svoje kompozicije ne pravim svakodnevno, već tragam za inspiracijom. Pesma je nastala pre dve i po godine, a tokom procesa smo dosta menjali aranžmane da bismo se na kraju vratili korenima i jednom pop rock zvuku, koji nije ništa novo, ali je malo zastupljen na tržištu.

Pesma je dobila ekranizaciju, u kojoj si, kako smo navikli kada je reč o tvom radu, njenu dinamiku uspešno ispratio i plesom.

Ples i muziku nikako ne mogu da izdvojim. "Ko te ljubi sad" nije statična i ritmom podstiče na ples. Sjajan Petar Vujanić, jedan od naših najboljih fotografa, je snimio spot. Mi smo već prethodno imali saradnju i mogu reći da je sa njim zadovoljstvo raditi. On nije jedan od režisera, kamermana i fotografa koji od tebe očekuje sve, naprotiv, toliko je kreativan da je potrebno samo da se prepustiš. Ono što sam znao da želim kada je u pitanju spot jeste da bude pun boja i dinamike, brzih kadrova i na kraju smo to i dobili.

Pesma "Ko te ljubi sad" naišla je na pozitivne komentare i reakcije publike, a Aleksa otkriva da priprema još jedan novitet po pitanju nje.

Ovih dana pesmu završavam u piano, unplugged verziji, koja će imati potpuno drugačiju emociju. Nisam neko ko je u poslu pravio pauze, ali u muzičkom smislu između singlova jesam. Na kraju, svi smo posredstvom pandemije prošli kroz period pauze. Ja sam te dve godine iskoristio da napravim rezime dosadašnjeg rada i sagledam šta je ono čemu u budućnosti želim da se posvetim.

U svom stvaralaštvu nastojiš da daješ sebi prostora i muziku kreiraš bez presije vremena. Poslednji album "Metamorfoze" izašao je 2019. godine. S obzirom na to da si predočio da si period pandemije iskoristio u sagledavanju došadašnjeg rada, da li je bilo prostora i za druge kompozicije pored "Ko te ljubi sad" i rada na novom albumu?

"Ko te ljubi sad" je trenutak inspiracije i pesma koja je nastala u roku od minute. Uzeo sam gitaru i odmah se desila melodija. Verujem da ću do kraja godine, izdati još jedan ili dva singla. Iza sebe imam tri albuma, ali mišljenja sam da danas nemamo vremena za albume, jer živimo u vremenu u kome ljudi nemaju mnogo strpljenja. Nemamo vremena za kulturu i umetnička dela, već kako živimo u instant vremenu tako želimo i da čujemo neku pesmu, a pesma i muzika nisu ništa što je instant. Ona zahteva da joj se posvetimo, čujemo, osetimo emociju, zvuk, aranžman, čujemo tekst, nečiji vokal, da čujemo taj paket. Tih 3-4 minuta mislim da je sasvim dovoljno za današnje vreme.

Kao pevaču i plesaču kabaretska forma je još jedan vid izvođačkih umetnosti u kojoj si aktivan. Nastupaš u okviru programa "Lafajeta", jedinstvenog kabarea u našoj zemlji.

Ja sam u "Lafajetu" od njegovog osnivanja. Tri godine je ono mesto dobre zabave, koje nudi zdrav kabaretski program za koji je zadužena plejada umetnika - pevači, najbolji baletski igrači ove zemlje iz Narodnog i Pozorišta na Terazijama, akrobate...Kod takvog vida nastupa postoji teškoća rutine, ali trudim se da uvek nađem izazov u svemu, jer mislim da je za umetnika najvažnije da radi i kreira, da bude ono što jeste. Mislim da se "Lafajet" pojavio u pravom času.



(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Ples je obeležio tvoju dugogodišnju karijeru, a kao baletski igrač imao si priliku da budeš i deo kultne baletske predstave "Ko to tamo peva", i zajedno sa fantastičnom ekipom autora i baletskog ansambla ispišeš stanice istorije modernog baleta u našoj zemlji.

To je fenomenalna predstava. Više od dvadeset godina, na fantastičnu muziku Vokija Kostića, sjajnu priču Dušana Kovačevića i sinopsis i koregorafiju Saše Zurovca igra se "Ko to tamo peva". Za svakog baletskog igrača ta osmorka koja postoji u predstavi je vrhunac kada je neoklasičan i moderan balet u pitanju. To je jedna od najtežih predstava. Pre godinu dana sam odigrao 200. jubilarnu predstavu sa dragim kolegom Milanom Rusom, koji je takođe prestao da igra, a sada sam na poziv Ane Pavlović zaigrao još jednom 14. februara "na daskama koje život znače" , na koje sam mislio da neću ponovo stati, jer sam na kraju plesačke karijere. Balet je jedna od umetnosti koja mi hrani dušu, ali čovek mora biti realan i u određenim godinama pokloniti se i zahvaliti na svemu. Zahvalan sam što sam tolike godine imao priliku da igram i što je moja igračka karijera prošla bez većih povreda. Da ponovo mogu da biram, opet bih izabrao da budem baletski igrač. Pored toga što je fizički zahtevan, balet je i jedna od najsuptilinijh umetnosti kojom čovek ne može da se bavi ukoliko to istinski ne voli.

Prošle godine Pozorište na Terazijama predstavilo je mjuzikl "Crni leptir" koji se bazira na bogatom muzičkom opusu "YU Grupe". Ukoliko bi u budućnosti i tvoja muzika bila inspiracija za mjuzikl, kojom pesmom bi voleo da on započne i kojom atmosferom da odiše?

Otvorio bih sa "Samo reci", "Lud i mlad", "Disco & Funk"...a takva bi i zatvorila. Nisam razmišljao o tome. Voleo bih da "Mila", "Još jednom" dobiju nove aranžmane i ako do toga nekada dođe, sa zadovoljstvom ću dati zeleno svetlo za tako nešto. Drago mi je da Pozorište na Terazijama neguje tradiciju takvih mjuzikala. Imali smo priliku da čujemo one koju su rađeni na osnovu opusa Zdravka Čolića, Bajage, "Riblje čorbe"...Najveći problem kod takvih predstava je scenario, ali aranžmani u ovoj predstavi su fantastični. Dragi i Žika su toliko bili oduševljeni aranžmanima, da su angažovali čoveka koji ih je radio za njihov novi album na kome rade, koji ove godine izlazi i za koji premijerno kod vas mogu reći da je fenomenalan. Mjuzikl "Crni leptir" je gledan i ja im želim još mnogo izvođenja i da dugo traju.

Iako nije razmišljao o mjuziklu zasnovanom na njegovom dosadašnjem muzičkom opusu, Aleksa je otkrio da ima u planu rad na novoj predstavi u Pozorištu na Terazijama:

Kada pominjemo Pozorište na Terazijama, imam u planu jedan mjuzikl, čiji naslov ne mogu da otkrivam, ali bih jako voleo da dođe do realizacije u ovoj godini. Ideja je Đorđa Makarevića i odnosi se na jedan film iz 80-ih, 90-ih godina koji je bio hit u svetu. Glavne uloge bi bile poverene Draganu Vujiću Vujketu i meni, a postoji još naznaka za plejadu sjajnih glumaca i umetnika poput Tanje Bošković, Danice Maksimović... Dakle, postoji ideja i nešto što bih radio u Pozorištu na Terazijama, možda već u drugoj polovini ove godine, ali neka ovo za sada bude najava.