Kako se određuje cena umetničkih dela? Faktori koji prave razliku

Faktori starosti

Jedan od ključnih elemenata u proceni umetničkih dela jeste starost umetnika u trenutku stvaranja dela, što se naziva istorijom nastanka. Ekonomista Dejvid Galenson iznosi teoriju koja razlikuje konceptualne i eksperimentalne inovatore. Prema ovoj teoriji, postoje dva obrasca u odnosu između starosti umetnika i cene dela.

Prvi obrazac ukazuje na to da cene počinju postepeno rastu tokom vremena, što se naziva eksperimentalnim povratom (kao kod Kloda Monea).

Drugi obrazac pokazuje suprotan trend – cene su visoke na početku i opadaju tokom vremena, što odražava konceptualni povrat (vidljivo kod Pabla Pikasa). Razumevanje ovih obrazaca pomaže u identifikaciji vrednosti umetničkih dela i može se primeniti i na druge sektore kulture.

Veličina dela

Veličina umetničkog dela značajno utiče na njegovu cenu. Obično cene rastu s veličinom dela, ali do određene tačke. Nakon toga, cene mogu stagnirati ili opadati zbog praktičnih izazova postavljanja izuzetno velikih dela, koja zahtevaju veći prostor.

Tehnika i materijali

Vrsta materijala korišćenih u stvaranju umetničkog dela takođe utiče na njegovu vrednost. Na primer, dela Pabla Pikasa uključuju ulje na platnu i radove na papiru. Generalno, radovi na papiru su jeftiniji, ali to zavisi od retkosti i produkcije umetnika. Ako su radovi na papiru retki, njihova cena može biti znatno viša.

Retkost

Retkost umetničkog dela često povećava njegovu cenu. Kolekcionari su spremni da plate više za unikatne ili retke komade zbog njihove ograničene dostupnosti, što ovu karakteristiku čini ključnim faktorom procene vrednosti.

Žanr i boje

Kada je reč o žanru, dela starih majstora dele se na mrtve prirode, pejzaže, portrete, religioznu umetnost i istorijske scene. Portreti su u proseku jeftiniji, dok pejzaži često dostižu više cene. Kod savremene umetnosti, definisanje žanrova je izazovnije. Elena Stepanova predlaže da boje, poput plave, mogu uticati na cenu, pri čemu je veća površina plave povezana s višim cenama. Kontrast u bojama takođe povećava privlačnost dela.

Pominjanja i izložbe

Priče i pozadina umetničkog dela, uključujući pominjanja u literaturi ili izlaganja na izložbama, dodatno doprinose njegovoj vrednosti. Aukcijske kuće, poput Sotbija, pominjanja i izložbe smatraju indikatorima značaja dela, što smanjuje neizvesnost u vezi s autentičnošću i poreklom.

Poreklo i istorija vlasništva

Poreklo umetničkog dela, odnosno njegova istorija vlasništva, igra ključnu ulogu u proceni vrednosti. Na primer, dobra istorija vlasništva povećava cenu dela Kloda Monea na tržištu SAD. Međutim, kod dela starih majstora, učestale promene vlasništva mogu izazvati sumnje u autentičnost ili legalnost porekla.

Zaključak

Procena umetničkih dela uključuje analizu različitih faktora, kao što su starost, veličina, materijali, žanr, pominjanja u literaturi i poreklo. Primena regresione analize i statističkih tehnika omogućava stručnjacima i kolekcionarima da donesu informisane odluke pri proceni vrednosti umetničkih dela.