Kako i zašto se u mozgu formiraju lažna sećanja?

Greške u pamćenju su česte

Ljudi često misle da je pamćenje poput video kamere, koja precizno beleži sve što se događa i čuva informacije sa savršenom tačnošću. U stvarnosti, pamćenje je sklono greškama. Osoba može biti potpuno uverena da je njeno sećanje tačno, ali ta sigurnost nije garancija da je sećanje stvarno ispravno.

Primeri se kreću od svakodnevnih situacija, poput pogrešnog prisećanja da ste zaključali vrata, do ozbiljnijih slučajeva, kao što je lažno prisećanje detalja nesreće koju ste videli.

Šta su lažna sećanja?

Psiholozi lažna sećanja definišu kao:

• Mentalna iskustva za koja ljudi veruju da precizno predstavljaju prošle događaje
• Mogu biti sitni detalji (verujete da ste ključeve stavili na sto) ili ozbiljni događaji (verujete da ste videli nekoga na mestu zločina)
• Lažno sećanje se razlikuje od obične greške u pamćenju. Dok svi grešimo, lažno sećanje uključuje uverenje da je pamćenje tačno, iako događaj zapravo nije ni postojao.

Zašto se formiraju lažna sećanja?

Glavni uzroci uključuju pogrešne informacije i pogrešno povezivanje izvora informacija. Postojeće znanje i druga sećanja mogu ometati formiranje novih sećanja, što dovodi do iskrivljenih ili potpuno lažnih prisjećanja.

Moć sugestije

Istraživačica pamćenja Elizabeth Loftus pokazala je da se lažna sećanja mogu izazvati sugestijom, i da se vremenom mogu ojačati i učiniti živopisnijim.

Sećanja se tokom vremena prirodno iskrivljuju. U nekim slučajevima, originalno sećanje menja se kako bi uključilo nove informacije ili iskustva.

Posledice lažnih sećanja

Lažna sećanja mogu biti češća nego što mislimo. Ona mogu doprineti kolektivnim fenomenima, poput Mandela efekta. Ljudi su posebno podložni sugestiji, što može dovesti do sećanja na događaje koji se zapravo nisu dogodili.

U ozbiljnijim situacijama, lažna sećanja mogu da imaju velike posledice. Istraživanja pokazuju da su ona jedan od glavnih uzroka pogrešnih osuda, obično zbog lažnog identifikovanja osumnjičenog ili pogrešnih prisećanja tokom policijskih ispitivanja.

Ko je pogođen lažnim sećanjima?

Loftusina istraživanja pokazuju koliko je lako i brzo formirati lažna sećanja. U jednom eksperimentu, učesnici su gledali snimak saobraćajne nesreće i potom odgovarali na pitanja. Oni kojima je postavljeno pitanje s rečju „sudarili“ češće su lažno zapamtili da su videli razbijeno staklo.

Uticaj vremena

Lažna sećanja se lakše formiraju kada prođe dovoljno vremena da se originalno sećanje zbledi. U svedočenju, duži period između događaja i intervjua povećava podložnost sugestiji. Ako je intervju odmah nakon događaja, detalji su sveži i manja je verovatnoća da će osoba biti pogođena pogrešnim informacijama.