Kada je otkazivanje planova zdrava odluka, a kada može da naruši odnose?

Otkazivanje planova često deluje primamljivo, naročito kada ste iscrpljeni i nemate energije za druženje. Ipak, takva odluka može imati svoju cenu. Bliske osobe mogu se osetiti povređeno jer ste odustali od dogovora, a vi biste mogli da propustite prijatno iskustvo koje bi vam, na kraju, popravilo raspoloženje. S druge strane, ako zaista niste dobro, mirno veče kod kuće može biti upravo ono što vam je potrebno da se oporavite. Stručnjaci objašnjavaju kako da procenite kada je opravdano otkazati planove, a kada je ipak bolje da odete.

Pitanje koje treba da postavite sebi pre nego što otkažete dogovor

Pre nego što donesete odluku, zapitajte se: Zašto želim da otkažem?

„Postoji važna psihološka razlika između otkazivanja planova zato što vam je zaista potreban odmor i otkazivanja zato što izbegavate neprijatnost, anksioznost ili neizvesnost“, objašnjava psihološkinja Virdžinija Čau.

Ponekad želimo da odustanemo od dogovora jer nas brine ono što nas očekuje. Možda ste pozvani na zabavu na kojoj nikoga ne poznajete ili treba da se vidite sa prijateljem sa kojim dugo niste bili u kontaktu. Ako je upravo anksioznost razlog zbog kog želite da ostanete kod kuće, možda bi ipak trebalo da odete.

„Mnogi moji klijenti kažu da su zamalo otkazali neki događaj, ali su se na kraju osećali mnogo bolje zato što su ipak otišli. Raspoloženje se često ne popravi pre aktivnosti, već upravo zahvaljujući njoj“, kaže Čau.

Zašto se često osećamo bolje tek kada odemo?

Ovaj efekat objašnjava psihološki pristup poznat kao bihejvioralna aktivacija, koji podstiče ljude da učestvuju u aktivnostima koje pozitivno utiču na mentalno zdravlje.

Čak i ako inače volite druženje, kada ste neraspoloženi možda nećete imati želju da izađete. Stručnjaci ističu da je korisno prevazići taj početni otpor.

„Čekanje da vam se nešto radi često ljude drži u mestu, dok uključivanje u aktivnosti koje imaju smisla može poboljšati raspoloženje i motivaciju. Ponekad motivacija dolazi tek nakon što nešto uradimo, a ne pre toga“, objašnjava Čau.

Razmislite i kako će vaša odluka uticati na drugu osobu?

Pre nego što otkažete planove, razmislite kako će to uticati na osobu sa kojom ste se dogovorili, naročito ako je u pitanju susret jedan na jedan ili neko ko zaista računa na vas.

„Ako vam je neko rekao da mu je potrebna podrška, slavi važan životni događaj ili je organizovao okupljanje računajući na vaš dolazak, tada vaše prisustvo postaje važan deo celokupnog iskustva“, kaže bračna i porodična terapeutkinja Šeril Groskopf.

Ako je neko već kupio ulaznice ili organizovao čuvanje dece kako bi proveo vreme sa vama, najbolje je da, ukoliko možete, ispoštujete dogovor.

Naravno, pomeranje neobaveznog odlaska u bioskop najčešće nije veliki problem. Ali ako propustite oproštajnu proslavu prijatelja ili neki drugi važan događaj, druga osoba može steći utisak da nije prioritet u vašem životu.

„Poverenje se gradi kroz male, ali dosledne postupke kojima pokazujemo da smo tu kada je važno. Upravo na osnovu tih trenutaka ljudi procenjuju na koga mogu da se oslone“, dodaje Groskopf.

Kada je sasvim u redu da otkažete planove?

Ako ste iskreno procenili razlog zbog kog želite da ostanete kod kuće, možda ćete zaključiti da je to u ovom trenutku najzdravija odluka.

„Ako ste fizički bolesni, emocionalno iscrpljeni, doživljavate sagorevanje, prolazite kroz period tuge ili osećate da vam je odmor zaista potreban, uvažavanje tih potreba može sprečiti dodatnu iscrpljenost i pomoći oporavku. Ključno je da razlikujete brigu o sebi od izbegavanja“, kaže Čau.

Ako inače retko otkazujete dogovore i ne mislite da ćete kasnije žaliti zbog propuštenog druženja, ostanak kod kuće može biti znak poštovanja prema sebi, a ne sebičnosti.

Kako biste pokazali da cenite odnos sa drugom osobom, predložite novi termin što je pre moguće i izaberite dan kada ćete imati više vremena i energije.

Kako otkazati dogovor na pravi način?

Ako ipak odlučite da otkažete planove, važno je da to učinite što ranije. Osim u hitnim situacijama, nemojte čekati poslednji trenutak.

„Kada drugu osobu obavestite na vreme, dajete joj priliku da organizuje nešto drugo. To je znak poštovanja jer pokazujete da cenite i njeno vreme, a ne samo svoje“, objašnjava Groskopf.

Iskreno objasnite razlog, budite ljubazni i zahvalite na razumevanju. Većina zdravih prijateljstava bez problema će podneti povremeno otkazivanje.

Ipak, važno je da to ne postane navika. Što češće odustajete od dogovora, veća je verovatnoća da će vas ljudi ređe pozivati, jer niko ne voli da ulaže trud u planove koji se stalno izjalove.

„Svaki put kada napravite dogovor, dajete jedno malo obećanje. Ljudi ne pamte samo planove koje ste otkazali, već i obrazac ponašanja. Otkazivanje zato što vam je zaista potreban odmor sasvim je ljudski. Ali stalno odustajanje zbog previše obaveza ili izbegavanja neprijatnih situacija ostavlja potpuno drugačiji utisak i upravo taj obrazac ljudi najčešće pamte“, zaključuje Groskopf.