Dan planete Zemlje: Ideja koja je promenila svet

U mnogim zemljama, ekvinokcioni Dan Zemlje se obeležava početkom proleća, kada su dan i noć jednako dugi. Tada na južnom polu počinje šestomesečna tama, dok na severnom polu započinje šestomesečni dan. Ova ravnoteža u prirodi simbolizuje jednakost i obnovu – ključne poruke Dana Zemlje.

Ovaj praznik se tradicionalno započinje zvonjavom zvona. Njegova suština je da nas podseti na odgovornost koju imamo prema planeti na kojoj živimo. Ujedinjene nacije svake godine 21. marta obeležavaju ovaj dan. Dana 26. februara 1971, generalni sekretar UN potpisao je deklaraciju i označio početak praznika zvoneći Zvoncem mira u sedištu UN u Njujorku.

Ideju o globalnom prazniku posvećenom planeti Zemlji prvi je predstavio Džon Makonel na Uneskovoj konferenciji o životnoj sredini 1969. godine. Te godine je i dizajnirao zastavu planete Zemlje. Prvi Dan Zemlje proglasio je gradonačelnik San Franciska Džozef Alioto 21. marta 1970, uz podršku U Tanta. Tradiciju je kasnije nastavio i tadašnji generalni sekretar UN Kurt Valdhajm. Godine 1975. američki Kongres i predsednik Džerald Ford zvanično proglašavaju martovski ekvinokcioni Dan Zemlje.

Gejlord Nelson, američki senator i ekološki aktivista, januara 1970. odlučuje da se nacionalna edukacija o zaštiti životne sredine u SAD nazove Danom Zemlje, koji će se održavati 22. aprila. U duhu studentskog aktivizma tog vremena, ovaj praznik je privukao veliku pažnju medija. Nelson je organizaciju prepustio studentima, a za koordinatora postavio Denisa Hejasa.

Povod za pokretanje Dana Zemlje bio je ekološki incident 28. januara 1969, kada je eksplodirala naftna platforma kompanije Union Oil, desetak kilometara od obale Santa Barbare u Kaliforniji. Izlivanje više od 11 miliona litara nafte izazvalo je smrt preko 10.000 morskih ptica, delfina, foka i morskih lavova. Naftna mrlja se, pod uticajem olujnih vetrova, proširila do obala i luka, a zbog isparenja je evakuisan deo stanovništva. Iako su volonteri i institucije radili na sanaciji, posledice su bile ogromne. Čišćenje obala trajalo je više od 45 dana, a tačan broj uginulih životinja nikada nije utvrđen.

Ovaj događaj imao je ogroman uticaj na javnost i pokrenuo brojne ekološke inicijative. Dan Zemlje je postao izuzetno značajan praznik u SAD. Već sledeće godine, treća nedelja aprila proglašena je za Nedelju Zemlje – nacionalni događaj posvećen zaštiti životne sredine. Upravo 1971. godine, pod uticajem Dana Zemlje, američki Kongres usvaja ključne zakone iz oblasti ekologije.

Tokom cele Nedelje planete Zemlje, brojne zajednice su širom sveta sprovodile akcije podizanja svesti i konkretne korake ka očuvanju prirode.

Danas, 22. aprila, širom sveta obeležava se Dan planete Zemlje – dan posvećen podizanju svesti o ekološkim izazovima sa kojima se suočavamo. U mnogim zemljama, ne samo ovaj dan, već čitav april protiče u znaku edukacije i aktivizma. Organizuju se dečije radionice, predavanja, akcije čišćenja i sadnje drveća, kao i razne kampanje koje podstiču građane da razmišljaju o svom uticaju na životnu sredinu. Cilj je da se kroz zajedničke aktivnosti i male korake doprinese većim promenama i očuva planeta za buduće generacije.