Većina zebri ima tamnu kožu ispod krzna, ali pruge se ne sastoje od belog krzna sa prazninama između - imaju i crno i belo krzno.

Krzno raste iz folikula koji sadrže ćelije melanocita koje stvaraju pigment. Samo što su u belom krznu ovi melanociti deaktivirani. Ovo implicira da je crna podrazumevana boja krzna i zato većina vlasti i stručnjaka opisuje zebre kao crne sa belim prugama.

Mnogobrojne studije su se fokusirale na testiranje nekoliko mogućih teorija o prugama zebri, a najpopularnije su zaštita od ujeda muva i termoregulacija. U studiji iz 2014. koju su sproveli Caro i drugi, otkrili su da je pruganje na životinjama češće u oblastima koje su prepune muva koje grizu, što potencijalno znači da se muve koje grizu bore da vide prugastu ili crno-belu površinu kao bezbedno mesto za sletanje. 

Iako je ovo jedna od najtestiranih teorija o pitanju pruga, nisu svi naučnici u to uvereni. Penzionisana tehničarka za životinje Alison Kob rekla je za BBC da ne misli da je izbegavanje ujedanja muva dovoljno važno da izazove evolucionu karakteristiku poput pruga. Ona favorizuje teoriju termoregulacije, koja tvrdi da crne pruge apsorbuju toplotu da bi zagrejale zebre tokom jutarnje hladnoće, a bele pruge reflektuju svetlost da ohlade zebre na popodnevnoj vrućini. Kob je rekla: „Svaka zebra mora da izbegne pregrevanje, a muve koje grizu dolaziće na određena mesta i u određeno doba godine, ali one nikako nisu tako definitivna ili česta pretnja kao pregrevanje.