Da li zaista imamo samo pet čula? Evo šta kaže nauka

Neurološkinja dr Liza Feldman Baret objašnjava da, pored pet poznatih čula koja nam pomažu da opažamo spoljašnji svet, naše telo neprestano prikuplja informacije i o onome što se dešava u njegovoj unutrašnjosti.

To uključuje rad srca, širenje pluća, pokrete želuca i mnoge druge procese kojih uglavnom nismo svesni. Ovaj sistem naziva se interocepcija i predstavlja svojevrsno „unutrašnje čulo“ koje mozgu šalje važne informacije o stanju organizma.

Osim toga, telo poseduje receptore za temperaturu, pritisak i druge nadražaje koji se retko ubrajaju u klasična čula, iako imaju važnu ulogu u našem svakodnevnom funkcionisanju.

Zanimljivo je i da pojedini receptori imaju više funkcija. Ćelije u mrežnjači oka, na primer, ne služe samo za vid. One mozgu šalju i informacije o tome da li je dan ili noć, čime pomažu u regulaciji biološkog sata, sna i metabolizma.

Naučnici su otkrili i da nijedno čulo ne funkcioniše potpuno samostalno. Ono što vidimo, na primer, povezano je sa radom srca. U trenucima kada srce izbaci krv u arterije, mozak privremeno obrađuje nešto manje vizuelnih informacija iz okoline.

Mozak čak stvara i određene doživljaje za koje ne postoje posebni receptori. Tako osećaj ukusa nastaje kombinovanjem informacija o ukusu i mirisu, dok se osećaj mokrog formira spajanjem podataka o dodiru i temperaturi.

Najzanimljivije otkriće jeste da mozak ne čeka pasivno da primi informacije iz čula. Naprotiv, on stalno predviđa šta će se dogoditi na osnovu prethodnih iskustava, trenutnog stanja organizma i okruženja. Tek potom ta predviđanja upoređuje sa signalima koji stižu iz očiju, ušiju, kože i drugih receptora kako bi stvorio sliku sveta oko nas.

Zbog toga, objašnjavaju stručnjaci, ono što vidimo, čujemo, mirišemo, osećamo ili okusimo nije samo rezultat rada naših čula, već složen proces u kojem glavnu ulogu ima – mozak. Upravo on oblikuje naše celokupno iskustvo stvarnosti.