Da li ste zaista ista osoba svakog dana? Ovaj eksperiment kaže da možda i niste

Ta sposobnost da doživljavamo sebe kao stabilnu i celovitu ličnost pravo je malo čudo mozga. Ali ono što nazivamo „sobom“ zapravo je proces koji se neprestano gradi i obnavlja i mnogo je krhkiji nego što mislimo.

Kada se mozak podeli, a identitet ostane

U drugoj polovini 20. veka naučnici su proučavali osobe kojima su, kao terapiju za tešku epilepsiju, hirurški razdvojene dve hemisfere mozga. Posledice su bile neobične - dešavalo se da jedna ruka zakopčava dugmad, dok ih druga otkopčava.

Ipak, uprkos tim kontradiktornim postupcima, pacijenti su zadržali osećaj jedinstvenog identiteta. Čak su spontano smišljali objašnjenja za svoje čudno ponašanje. Drugim rečima, mozak je „u hodu“ stvarao priču kako bi očuvao narativ o jedinstvenom ja.

Sećanja kao lična autobiografija

Kod zdravih osoba, psihološka istraživanja pokazuju da pamćenje igra ključnu ulogu u održavanju tog osećaja kontinuiteta.

Na primer, lakše se prisećamo uspomena koje se uklapaju u sliku koju imamo o sebi. Ako sebe doživljavate kao introvertnu osobu, verovatno ćete brže prizvati uspomene koje to potvrđuju. Na taj način nesvesno „uređujete“ sopstvenu autobiografiju da bi se uklopila u trenutni doživljaj sebe.

Jedan od ključnih regiona mozga zaduženih za ovu konstrukciju jeste medijalni prefrontalni korteks, smešten odmah iza čela. Kada razmišljamo o tome kakvi smo sada ili kakvi ćemo biti u budućnosti, upravo ovaj deo mozga pokazuje pojačanu aktivnost.

Ja i moje stvari

Zanimljivo je da se naš osećaj identiteta ne završava na telu, on se proteže i na stvari koje posedujemo.

Kada su ispitanici tokom skeneranja mozga posmatrali predmete koji im pripadaju, medijalni prefrontalni korteks se aktivirao. Međutim, kada su gledali nasumične predmete koji nisu njihovi, reakcija je izostajala.

To pokazuje koliko brzo i fleksibilno mozak proširuje granice „ja“.

Gde se završava telo?

Mozak ne održava naš identitet samo kroz vreme, već i kroz prostor, omogućava nam stabilan osećaj da je telo zaista naše.

U tome važnu ulogu ima deo mozga nazvan temporo-parijetalni spoj, smešten iza ušiju. U jednom istraživanju iz 2005. godine, kada su naučnici tokom operacije mozga električno stimulisali ovu regiju, pacijenti su doživeli iskustvo izlaska iz tela, imali su osećaj da lebde iznad sebe.

Iluzija koja nas drži na okupu

Sve zajedno, istraživanja pokazuju da je naš osećaj stabilnog identiteta rezultat stalne mentalne konstrukcije. On deluje potpuno uverljivo, ali može biti narušen oštećenjem mozga ili neurološkim eksperimentima.

Drugim rečima, ono što doživljavamo kao čvrsto „ja“ zapravo je priča koju naš mozak neumorno održava.

A možda je upravo u tome njegova najveća snaga.