Da li ste se ikada zapitali koje je boje ogledalo?

Ako vam je prvi odgovor bio „nema boju“, niste jedini. Ipak, nauka kaže drugačije.

Ogledalo zapravo ima boju

Boja svakog predmeta zavisi od svetlosti koju njegova površina reflektuje. Predmeti upijaju određene talasne dužine svetlosti, dok druge odbijaju, a upravo te odbijene talasne dužine naše oko registruje kao boju.

Pošto ogledalo reflektuje gotovo sve boje vidljivog spektra, savršeno ogledalo bi tehnički bilo bele boje — jer je bela zapravo kombinacija svih boja svetlosti.

Međutim, ogledala koja svakodnevno koristimo nisu savršena. Zbog sloja stakla i načina na koji njegovi atomi odbijaju svetlost, većina ogledala ima veoma blagu zelenu nijansu. Ona je gotovo neprimetna golim okom, ali postaje vidljivija kada se dva ogledala postave jedno naspram drugog ili kada se posmatra deblji sloj stakla.

Prva ogledala nastala su pre više hiljada godina

Istorija ogledala mnogo je starija nego što većina ljudi pretpostavlja. Najranija ogledala pojavila su se još oko 4000. godine pre nove ere i bila su napravljena od poliranog opsidijana — vulkanskog stakla tamne boje.

Mnogo kasnije pojavila su se i prva staklena ogledala, ali su bila veoma mala i luksuzna. Tek tokom 17. veka ogledala postaju popularan dekorativni element u domovima evropske aristokratije.

Jedno od objašnjenja njihove velike popularnosti vezuje se za francuskog kralja Luja XIV, koji je krajem 17. veka ograničio korišćenje srebra kako bi finansirao vojne kampanje. Zbog toga je bogatiji sloj društva počeo da koristi velika reflektujuća stakla kao dekoraciju enterijera.

Kako ogledalo zapravo funkcioniše?

Kada svetlost udari u neki predmet, ona može biti apsorbovana, propuštena ili reflektovana. Kod većine površina refleksija se rasipa na više strana zbog neravnina i teksture.

Ogledala su, međutim, izuzetno glatka. Upravo zato mogu da reflektuju svetlost gotovo bez rasipanja, pa se zraci vraćaju u pravilnom rasporedu i stvaraju uslove za jasan odraz.

Da li ogledalo zaista „obrće“ sliku?

Jedna od najčešćih zabluda jeste da ogledalo okreće stvari horizontalno. U stvarnosti, ogledalo ne menja levo i desno, već pravi promenu po osi dubine — odnosno napred i nazad.

Zbog toga tekst u ogledalu izgleda obrnuto. Međutim, kada biste papir sa tekstom okrenuli prema nekome ko stoji preko puta vas, i toj osobi bi tekst izgledao isto tako „naopačke“. Drugim rečima, ljudi sami zamišljaju rotaciju tela kada posmatraju odraz.

U ogledalu leva ruka ostaje leva, a desna ostaje desna — samo smo navikli da ljude gledamo okrenute prema nama, pa nam odraz deluje „prevrnuto“.

Predmet koji svakodnevno koristimo, a gotovo ga ne primećujemo

Iako deluje kao sasvim običan predmet, ogledalo je spoj fizike, istorije i optičkih iluzija. Upravo zato pitanje „koje je boje ogledalo?“ nema tako jednostavan odgovor kao što na prvi pogled izgleda.