Mislite da vi trenirate psa? Nauka kaže da ovaj odnos ide i u suprotnom smeru

Istina je da većina vlasnika pasa ulaže vreme i trud u dresuru svojih ljubimaca. Dobro ponašanje nagrađujemo hranom ili pohvalom, pa se vremenom to ponašanje učvršćuje i postaje uobičajeno.

Pas tako nauči da dođe na poziv ili da sedne na komandu. Na taj način mi „utičemo“ na njihovo ponašanje, ali isti princip može da funkcioniše i obrnuto.

Na primer, pas je naučio da uporno ometa vlasnika čim on sedne da radi. Jedini način da ga smiri je da mu da poslasticu. Tako je on zapravo „istrenirao“ vlasnika ili, blaže rečeno, malo i „izmanipulisao“. Ali kada se vidi koliko je sladak, teško je to zameriti.

Neki psi su čak sposobni i za svesnu „obmanu“. U jednoj studiji, psi su učeni da razlikuju osobu koja im daje poslastice od osobe koja ih zadržava.

Zatim su imali zadatak da te ljude usmeravaju ka kutijama — nekima sa hranom, nekima praznim.

Kada bi vodili „saradljivu“ osobu, psi su je vodili do kutije sa nagradom. Ali kada su morali da vode „nesaradljivu“ osobu, često su je odvodili do prazne kutije, kao da čuvaju poslasticu za bolji trenutak.

Ovo sugeriše da psi mogu da donose namerne odluke kako bi uticali na ljude od kojih očekuju korist.

Ipak, iako nas „nadmudruju“, naučna istraživanja mozga pokazuju da psi reaguju snažno na glas i miris vlasnika, aktivirajući regije mozga povezane sa nagradom i povezivanjem.

Zato, iako naučnici ne žele da kažu direktno „psi nas vole“, sve ukazuje na to da...