Čitanje oblikuje mozak, a evo šta se dešava kada prestanemo da čitamo!

Pedeset procenata odraslih u Velikoj Britaniji kaže da ne čita redovno (što je porast u odnosu na 42% 2015. godine), a gotovo četvrtina mladih ljudi u uzrastu od 16 do 24 godine tvrdi da nikada nisu bili čitaoci, prema istraživanju Agencije za čitanje. Ali, koje su posledice? Da li će ljudska sklonost prema videu umesto teksta uticati na naš mozak ili na našu evoluciju kao vrste? Kakvu strukturu mozga zapravo imaju dobri čitaoci? Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Neuroimage, otkrilo je odgovore.

Analizirani su podaci dobijeni od više od 1.000 učesnika kako bi se došlo do saznanja da čitaoci različitih sposobnosti imaju specifične karakteristike u anatomiji mozga.

Struktura dva regiona u levoj hemisferi, koji su ključni za jezik, bila je drugačija kod ljudi koji su dobri u čitanju.

Jedan od tih regiona je prednji deo temporalnog režnja. Levi temporalni pol je odgovoran za povezivanje i kategorizaciju različitih vrsta značenja. Da bi se sastavio smisao reči kao što je noga, ovaj region mozga povezuje vizuelne, senzorne i motoričke informacije koje govore kako noge izgledaju, kako se osećaju i kako se kreću.

Drugi region je Heschlov gyrus, preklop na gornjem delu temporalnog režnja koji sadrži slušni korteks (korteks je spoljašnji sloj mozga). Bolja sposobnost čitanja bila je povezana sa većim prednjim delom temporalnog režnja u levoj hemisferi u poređenju sa desnom.

Logično je da veći region posvećen značenju olakšava razumevanje reči i, samim tim, čitanje.

Ono što može delovati manje intuitivno jeste to da bi slušni korteks mogao biti povezan sa čitanjem. Zar čitanje nije pretežno vizuelna veština? Nije baš tako. Da bismo uparili slova sa zvučnim simbolima, prvo moramo da budemo svesni zvukova jezika. Ova fonološka svest je dobro poznati preduslov za razvoj čitalačkih veština kod dece.

Tanji levi Heschlov gyrus ranije je bio povezan sa disleksijom, koja podrazumeva ozbiljne poteškoće u čitanju. Istraživanje pokazuje da ova varijacija u debljini korteksa ne pravi jednostavnu podelu između osoba sa i bez disleksije. Umesto toga, ona se proteže kroz širu populaciju, u kojoj deblji slušni korteks korelira sa boljim čitačkim sposobnostima.

Znamо da slušni korteks ima više mijelina u levoj hemisferi većine ljudi.

Mijelin je masna supstanca koja deluje kao izolator za nervna vlakna. Povećava brzinu neuronske komunikacije i može takođe izolovati kolone moždanih ćelija. Kolone neurona se smatraju malim jedinicama za procesiranje.

Prema "balonskom modelu" rasta korteksa, veća količina mijelina izbacuje kortikalna područja leve hemisfere, čineći ih ravnijim, ali proširenijim. Dakle, iako levi slušni korteks može biti deblji kod dobrih čitalaca, on je i dalje tanji (ali mnogo više proširen) od odgovarajućeg desnog korteksa. Ova hipoteza je potvrđena nedavnim istraživanjima. Leva hemisfera je obično imala veće, ali tanje kortikalne oblasti sa većim stepenom mijelinizacije.

Da li je onda tanje bolje? Odgovor je ne, ne nužno. Složene sposobnosti koje zahtevaju integraciju informacija obično koriste deblji korteks.

Prednji temporalni režanj sa svojim složenim načinom integracije informacija zapravo je najdeblja struktura svih kortikalnih oblasti. Mogući osnovni mehanizam je postojanje većeg broja preklapajućih, međusobno interagujućih neurona koji procesiraju informacije na holistički način.

Fonologija je veoma složena veština, u kojoj se različite zvučne i motoričke karakteristike integrišu u govor. Čini se da je povezana sa debljim korteksom u
oblasti blizu levog Heschlovog gyrusa.

Iako nije jasno u kojoj meri se fonologija procesira u Heschlovom gyrusu, činjenica da fonetičari često imaju više levih Heschlovih gyrusa sugeriše da je to povezano sa govorom.

Jasno je da struktura mozga može puno da nam kaže o čitalačkim sposobnostima. Važno je, međutim, da mozak može da se menja – on se menja kada naučimo novu veštinu ili vežbamo već usvojenu.

Na primer, mladi ljudi koji su intenzivno učili jezik povećali su debljinu korteksa u jezičkim područjima. Slično tome, čitanje verovatno oblikuje strukturu levog Heschlovog gyrusa i temporalnog pola.

Dakle, ako želite da vaš Heschlov gyrus ostane zdrav, uzmite dobru knjigu i počnite da čitate.

Na kraju, vredi razmisliti šta bi se moglo desiti sa nama kao vrstom ako veštine poput čitanja postanu manje prioritetne. Naša sposobnost da interpretiramo svet oko nas i razumemo umove drugih sigurno bi se smanjila.

Drugim rečima, taj udoban trenutak sa knjigom u vašoj fotelji nije samo ličan – to je usluga čovečanstvu.

Ovo istraživanje je sproveo Mikael Roll, profesor fonetike sa Univerziteta u Lundu.