Novim albumom izaći ćete iz okvira klasične muzike koja vam je žanrovski bliska i zakoračiti u etno muziku. Koliko je izazova u tome?

Sviram klasičnu muziku od malena, ali sam uvek naginjala ka tome da radim različite obrade - hrvatske, regionalne, svetske muzike. Za mene je muzika univerzalni jezik i potpuno sam bez barijera u tom smislu. Zbog mame sam uvek naginjala romskoj muzici. Ona je čelistkinja, rodom iz Beograda, koja je uvek u kolima nosila violončelo i kada god bismo putovali negde, znala je da nakon nekog vremena pozove muzičare da joj odsviraju neku od pesama poput "Čaje šukarije". Odrasla sam u šarenilu muzike i potpuno mi je bilo prirodno da započnem nešto ovakvo, samo je bilo potrebno pronaći producenta koji će razumeti šta je ono što ja želim. U tom smislu, imala sam sreću da se spojim sa Zlatkom Timotićem. Iako je inicijalna ideja bila obrada romskih pesama, na kraju smo došli do toga da mi je napisao devet autorskih pesama.

Šta je ono što vas kao umetnika najviše privlači u romskoj muzici?

Emocija glisanda u muzici. To bi u glasu bio vibrato. Ja nisam pevačica, ali violončelo je jako slično ljudskom glasu. Emocija koju čelo može preneti je zaista jaka. Po mom mišljenju, romska muzika je emocija i to jeste način na koji ja volim da sviram čelo.

Pesma "Esma" sa novog albuma inspirisana je kraljicom romske muzike Esmom Redžepovom. Otkuda interesovanje za njenu muzičku zaostavštinu?

Mislim da je Esma bila sjajna žena i privatno i profesionalno. Najmanje sam mogla znati o njoj, ali sam u njoj videla ikonu istinske emocije. Za mene je muzika istina i ko zna da je prenese iskreno, to se oseti. Pre četiri godine bila sam u lično teškoj situaciji i na dan kada je ona preminula, vraćala sam se s poslovnog puta iz Azije, Hong Konga. Dugo sam čekala na let u Istambulu i tada sam videla informaciju da nas je Esma napustila. Čekajući na let, počela sam da iznova slušam njenu muziku i poklopivši se sa mojom situacijom i osećanjima, odlučila sam da u svoj naredni koncert, koji je tada bio planiran u Hrvatskom narodnom kazalištu, uvrstim i deo repertoara koji će imati romsku muziku. Da se nije sve tako dogodilo u tom času, možda nikada ne bih pomislila da sam toliko htela da zasviram romsku muziku. Jedino u tom smislu povezujem Esmu. Ne mislim da bih mogla da pevam, ali mislim da bi moje čelo moglo da plače i prenese tu jaku emociju koju romska muzika u sebi nosi.

(Foto: Naxi media, Željka Dimić)

Koliko je izazovno u današnje vreme, kada su potpuno drugačiji muzički trendovi u fokusu, stvaralaštvo bazirati na etno i starogradskom zvuku u smislu autorskih kompozicija?

Pesma se desi ili ne. Današnje generacije uglavnom obrađuju pesme, ali mislim da je potrebno biti i hrabar i napraviti nešto autorsko, što bi neke nove generacije možda poželele da nekada obrade. Ako i ne uspeš u svemu tome, makar beskrajno uživaš u samom procesu. Emocije, ljubav, davanje i želja da to dopre do publike koji nastaju u studiju i tokom samog procesa, to je moj život i mislim da uvek treba probati. U svojoj dosadašnjoj karijeri sam zaista obrađivala različite muzičke žanrove, ali ovo je nešto posebno.

Tri godine ste radili na novom albumu. Da li je on još uvek u procesu ili ste ga kompletno završili? Kako inače znate da je pesma, gotova, odnosno dostigla svoj maksimalni izvođački potencijal?

Album je snimljen, sada je u završnoj pripremnoj fazi, masteringa. Ali dolazak koronavirusa, i ceo moj put u protekle tri godine je bio bez nekog stvarnog plana. Ideja je bila da se stvara muzika, bez jasno definisanog vremenskog okvira. Kada god sam imala slobodnih sedam, deset dana, ja bih došla kod Zlatka u studio i mislim da smo se nas dvoje sjajno razumeli u muzičkom smislu. Album sada stoji i čeka, a mi smo rešili da idemo polako, pesmu po pesmu.

Potičete iz muzičke porodice, kakvi su njihovi utisci po pitanju vašeg načina rada, odnosno poigravanja žanrovima?

Da, ja potičem iz muzičke porodice i jako smo bliski. Uvek sam znala da se posavetujem sa majkom po pitanju sviranja, volim čuti i tatino i bratovo mišljenje. Moj tata je vrlo realan po pitanju mog rada i uvek volim da se sa njim posavetujem, jer je uglavnom uvek u pravu. Što se tiče samog kreiranja, u tome sam oduvek imala potpunu slobodu, ali i njihovu neizmernu podršku. To je velika stvar.

Vreme pandemije ukazalo nam je značaj umetnosti i konzumiranja umetničkih dela, pogotovo u periodu izolacije. Kako vi vidite vaš poziv?

Zapravo je velika šteta da su muzičari među onima na koje se period izolacije najviše odrazio, u smislu da nemamo mogućnost da to podelimo sa svojom publikom. Ali zato postoje mediji poput radija, koji prenose muziku, a muzika je apsolutno dokazan lek. Odavno je poznat lekovit uticaj klasične muzike, tzv Mocart efekat, zabavna muzika nas kako sama reč ukazuje zabavlja, uz tužne pesme patimo...sve je to jako važno. Muzika je, skoro pa izvor života. Mislim da je ovo vreme za muzičare u vreme karantina teško po smislu sveta, ali u duhovnom elementu dobili smo prostor za stvaranje koji pre sigurno nismo imali.  Sad, pitanje je koliko možemo biti kreativni. Ja sam u periodu korone, koja je nažalost još uvek aktivna, dobila kreacijsku notu i odvažila se da završim ovaj album. Vežbala čelo, koliko dugo ranije nisam...Muzika je mnogo pomogla. Mnogo kampanja se radilo sa muzičarima. Muzičari uvek pomažu kroz humanitarne koncerte i oduvek je bilo tako, a sada je zaživelo možda još i više.

Šta je ono što se sebi postavili kao cilj u narednom periodu?

Mislim da ovaj period pred nas postavlja izazov u smislu da bi stvari trebalo planirati kao da će biti, a opet biti spremni i ako do njih ne dođe. Tokom korone mi se mnogo stvari promenilo u smislu poslovnih saradnika. U koroni ko se počne spajati, to su novi timovi, za budućnost. I zaista sam dobila divne nove ljude u poslu. Imamo planove za promociju i ovo je prvi put da sam ciljano došla da predstavim svoj rad široj publici. Krajem meseca me očekuje odlazak u Kinu, gde bi trebalo da pripremam turneju koja je odložena zbog trenutne situacije. Stalno se radi logistički i medijski deo i mislim da je ovo dobro vreme da se utroši upravo na takve aktivnosti do trenutka kada ćemo ponovo biti na sceni.