Danas gastroenterolozi u Srbiji obeležavaju Svetski dan digestivnog zdravlja, u organizaciji Udruženja gastroenterologa Srbije i kompanije "Ivančić i sinovi".

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 25.9.2014. - 13:30:00


(Foto: Ivančić i sinovi promo)

Ove godine, probiotici su u centru pažnje gastroenterologa širom sveta. Stručnjaci iz Srbije pridružili su se toj inicijativi organizovanjem skupa pod sloganom "Crevna mikroflora – značaj za očuvanje zdravlja i tretman bolesti".
Preko 150 gastroenterologa prisustvovalo je predavanju prof. dr Miodraga Krstića, koji je govorio na temu "Mikrobiota – zdravstveni kapital za ceo život". O savremenim aspektima primene probiotika u gastroenterologiji govorio je prof. dr Srđan Đuranović, predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije. Stručnjaci sa Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju KCS istakli su značaj probiotskih bakterija u jačanju crevne barijere i sprečavanju i tretmanu raznih tegoba. Skupu se obratio i Eduard Sliz sa Instituta Lallemand Rosell u Parizu, Francuska. Institut Rosell je osnovan daleke 1934. godine i danas je najveći svetski Institut za proizvodnju probiotskih sojeva bakterija od kojih se proizvode probiotski preparati u preko 60 zemalja sveta.

U Srbiji, probiotske bakterije Instituta Lallemand Rosell možemo naći u probiotskim preparatima kompanije Ivančić i sinovi, koja je i lider u proizvodnji probiotika na ovim prostorima. Kada govorimo o povoljnim efektima probiotika na zdravlje, uvek moramo imati u vidu činjenicu da u našim crevima živi oko 100 biliona bakterija. Taj broj je približno deset puta veći od ukupnog broja ćelija koje grade naš organizam. Kako u prirodi ništa nije slučajno, zaključujemo da ovako veliki broj podstanara u digestivnom traktu predstavlja ogroman zdravstveni potencijal koga moramo negovati. Dokazano je da probiotici imaju pozitivan efekat  kod brojnih bolesti i stomačnih tegoba: akutna dijareja, dijareja nakon antibiotske terapije, sindrom iritabilnog creva, jačanje imuno odgovora dece, sprečavanje pojave alergija itd. Dobro su opisane i metaboličke funkcije probiotika. Naime, sinteza vitamina K nije moguća bez probiotika, brojni šećeri se mogu svariti samo uz pomoć probiotika, sinteza zaštitnog crevnog mukusa ide preko probiotika...


(Foto:Ivančić i sinovi promo)

Međutim, danas se sve više priča o kultivisanju specifičnih sojeva koji će biti odgovorni za tretman i lečenje i drugih oboljenja koja nisu direktno vezana za digestivni trakt. Prve studije pokazuju pozitivne efekte određenih probiotskih sojeva u tretmanu gojaznosti, metaboličkog sindroma, šećerne bolesti, pa čak i nekih do sada hroničnih i neizlečivih bolesti kao što su Alchajmerova bolest i karcinom kolona. Sa pravom možemo reći da ulazimo u eru probiotika i da će u budućnosti fokus istraživanja biti usmeren upravo u tom pravcu – stvaranju novih probiotskih preparata specifičnih za određeno oboljenje.

Na tržištu danas ima mnogo probiotskih preparata. Međutim, nisu svi probiotici isti. Velike razlike postoje u sastavu, količini probiotskih bakterija, tehnologiji izrade, kvalitetu i efikasnosti. Stručnjaci ističu da treba voditi računa da se primenjuju samo probiotici proverenog sastava. Svaki probiotski soj Instituta Lallemand Rosell ima svoju „genetsku ličnu kartu“ i registrovan je u Pasterovom institutu u Parizu. Stalnim kontrolama u procesu proizvodnje sprečava se eventualna pojava mutacija, kao i prisustvo rezistencije na antibiotike. Institut radi analizu na više od 340 poznatih gena odgovornih za ovaj tip rezistencije, što je jedinstveno u svetu. Pažljivom selekcijom sojeva omogućena je međusobna kompatibilnost i efikasnost. Dobar preparat podrazumeva 1–3 soja u kombinaciji, a tehnološkim postupkom mikrokapsuliranja omogućeno je da probiotske bakterije očuvaju vitalnost i efikasnost od trenutka kada dospeju u organizam do mesta na kom treba da ispune svoje blagotvorne efekte na zdravlje.