Trkači  adidas Running team-a se već uveliko pripremaju za Beogradski maraton na trim stazama Ade Ciganlije, Košutnjaka i na Dunavskom keju pored SC „25.maj“, a njihov trener, proslavljeni maratonac Ivan Miškeljin ih na besplatnim treninzima već proverenim metodama priprema za siguran prolazak kroz cilj.   

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 9.4.2014. - 10:00:00


(Foto: adidas Running team promo)

Trčati rekreativno ili profesionalno nije ni malo jednostavno kao što nam to na prvi pogled izgleda. Prema rečima Ivana Miškeljina nekim trkačima nije lako da nauče tehniku pravilnog trčanja, ali kada je jednom savladaju uspešan rezultat  je zagarantovan.

- Ako postoji volja i ljubav prema trčanju, a nema željenih rezultata onda problem treba tražiti u načinu na koji se trči, a potom i u ishrani koja se praktikuje  – objašnjava Miškeljin i ističe da se na svakom treningu susreće sa zanimljivim pitanjima i problemima trkača koji se pripremaju za maraton. Ono što mnoge muči jeste upravo tehnika pravilnog trčanja i kako rešiti propratne tegobe izazvane nepravilnim trčanjem i nepravilnom ishranom. 

TEHNIKA PRAVILNOG TRČANJA

Prema rečima Miškeljina tehnika trčanja je ista za sve bilo da su rekreativci ili profesionalci, s tim što početnici imaju dosta suvišnih pokreta koje moraju eliminisati jer im oduzimaju energiju. 

- Glavu morate držati pravo, pogled 5 do 7 m usmeren ispred vas. Grudni koš mora biti isturen ka napred, a ramena povučena pozadi. Ruke su opuštene u ramenom pojasu, ali odnos podlaktice i nadlaktice mora biti pod uglom od 90 stepeni. Ruke se kreću pored tela napred i nazad, a amplituda ruke ne prelazi liniju kuka ni liniju ramena. Šake su blago povijene sa blago isturenim kažiprstom i malim prstom. Dakle bez stezanja, bez grča, što opuštenije. Kukovi su izbačeni prema napred, jer oni određuju celo kretanje tela. Kukovi moraju biti istureni ka napred da bi se težište tela prebacilo na prednju trećinu stopala. Noge prilikom trčanja treba postavljati „pod sebe“. Znači nikako stopala izbacivati ispred tela dok trčite. Stopala moraju prednjom trećinom ili sredinom da se dodiruju sa podlogom, pa tek onda petom. Znači naglašavam peta ima poslednji dodir sa podlogom! Disanje zavisi od brzine trčanja, ali i to se uči. Neko udahne na nos, koliko može, pa 2 puta brzo izdahne, ali mnogi ne mogu tako da unesu dovoljno kiseonika pa kao i ja dišu na usta. Najbolje je trčati laganim tempom i to po mekanoj stazi, jer ona ublažava udar stopala o podlogu i smanjuje oštećenja koja može izazvati beton – objašnjava Miškeljin. 

Nepravilno trčanje, ali i neravan teren mogu dovesti do raznih povreda (spuštanja svoda stopala, povrede Ahilove tetive, lista ili kolena) koje je najlakše izbeći ako redovno radimo vežbe snage, smatra Miškeljin.

- Vežbama možemo ojačati ligamente koji drže koleno ili skočni zglob i tako smanjiti mogućnost povrede usled neravnog terena. Ako usled trčanja osetimo grčeve to znači da našem organizmu nedostaje magnezijum i da ga treba nadomestiti. Ako osećamo jake upale dobro je delovati sa toplo/hladnom kupkom ili ishranom bogatom ugljenim hidratima ili proteinima. U svakom slučaju moramo promeniti način života, tj. način ishrane. Izbaciti belo brašno, so, šećer. Koristiti integralne proizvode (hleb, pirinač...), što više voća, povrća, a od mesa piletinu, ribu i ćuretinu. Ići na trening tek kada organizam zaista svari hranu koju smo uneli i izbegavati brze šećere, koje nam pružaju na primer čokoladice – kaže Miškeljin.