U Bitef teatru 14. juna u 20 časova gostovaće Gledališče Kopar koje će se beogradskoj publici predstaviti predstavom "Ko se boji Virdžinije Vulf" u režiji Vita Tauera.

Autor/izvor: Naxi media
Datum objave: 3.6.2015. - 11:30:00


(Foto: Bitef promo)

U predstavi igraju: Mojca Partljič, Aleš Valič, Tjaša Hrovat i Rok Matek.

Univerzitetsko naselje koledža u Novoj Angliji. Po završenoj zabavi za službenike, dekanova ćerka Marta i njen muž, profesor istorije, Džordž, pozivaju u goste mladi bračni par - Nika, profesora biologije, za kog Marta sve vreme misli da predaje matematiku, i njegovu plahovitu suprugu Hani.
Ubrzo se ispostavlja da je dve decenije dug brak domaćina ustvari rat. Međusobne optužbe, udarce, psovke i fizičke obračune oni ne skrivaju pred gostima već ih prisiljavaju da učestvuju u njihovom međusobnom obračunu.
Mlad, zgodan, pre svega ambiciozan, Nik, i od alkohola zavisna Hani primorani su da igraju njihove ljubavne igrice. U nekom trenutku, Nik sa dve decenije starijom Martom odlazi u njenu spavaću sobu, ali se ispostavlja da je previše pijan za seks, te dostižu svoj vrhunac u istinski nasilnim i patološkim međusobnim odnosima. Kasnije se otkriva da su to mehanizmi za prikrivanje ranjivosti likova i njihovih frustracija (Nik je morao da se oženi, Džordž kao profesor nikada nije napravio značajnu karijeru, a ono što je zajedničko za oba para je to što ne mogu da začnu dete).

Drama za koju je autora inspirisao grafit lokala u Grinidž Vilidžu i koja je na praizvedbi 1962. godine u Njujorku doživela podeljeni prijem još uvek ostaje svojevrsna kritika američkog društva, institucije zakona i njegovog poimanja u društvu.

Imena bračnog para Marte i Džordža nisu slučajno jednaka imenima Džordža Vašingtona i njegove supruge, te simbolizuju rat među polovima u kom ženski pol uvek preovladava i svojom ambicijom uništava muški. Marta i Džordž su bez deteta, sterilni su, imaju imaginarno dete i to za život nepodobno dete je ubijeno u noći u kojoj se odvija radnja drame, a američki san o dobrom životu se ne može održati jer je utemeljen na lažima.

Edvard Olbi pored Judžina O’Nila, Tenesi Vilijamsa i Artura Milera jedan je od stubova savremene američke drame. Olbi je član Dramatists Guild of America, profesionalnog udruženja dramskih pisaca i spisateljica. Dobitnik je tri Pulicerove nagrade za dramu za A Delicate Balance (1967), Seascape (1975) i Three Tall Women (1994). Dobitnik je i specijalne nagrade Tony za životno delo (2005), kao i Zlatna medalja Američke akademije umetnosti i književnosti (1980.)


                                                                        Priznanje za Bitef teatar

Na 60. jubilarnom Sterijinom pozorju, festivalu nacionalne drame i pozorišta, Bitef teatar osvojio je dve nagrade. Specijalnu Sterijinu nagradu za inovativan pristup angažovanom pozorištu dobio je autorsko-izvođački tim predstave "Život stoji, život ide dalje" , po tekstu Filipa Vujoševića u režiji Jelene Bogavac

Slaven Došlo , glumac predstave "Život stoji, život ide dalje" , dobitnik  je nagrade iz Fonda Dara Čalenić za najboljeg mladog glumca.

Drama Filipa Vujoševića, „Život stoji, život ide dalje“, bavi se položajem umetnika u osiromašenoj srpskoj tranziciji iz koje se, kako izgleda, nikada ne izlazi. Preispitujući aktuelne pozorišne trendove, od kojih je vodeći taj da predviđeni budžet iznosi minimum dinara, četvoro junaka uz opori humor postavljaju sebe pred publiku pokušavajući da pokažu kako izgleda napraviti predstavu na temu o kojoj se ne da govoriti bez knedle u grlu. Pored toga što se drama bavi položajem samostalnih umetnika u njoj se otvaraju i lične teme koje se prvenstveno tiču gubitka – gubitka posla, kreativnosti, voljene osobe, ljudskog dostojanstva, svesti o vremenu u kojem živimo. U predstavi igraju: Suzana Lukić, Miloš Timotijević, Aleksandar Đinđić i Slaven Došlo.

Komad je premijerno izveden 3. marta, na obeležavanju 26. rođendana Bitef teatra.