Slušate: Jutro uz Svetu Stefanovića

Pesma: Alka i Željko - Ako odeš

Jutro uz Svetu Stefanovića
Naxi Radio
  • Povezani članci
  • Andrija Terzić: Preko puta - istina

    Autor romana Preko puta - istina, Andrija Terzić, privukao je pažnju javnosti svojim prvim romanom i za kratko vreme osvojio srca publike. Prva promocija romana, bila je u rodnom Užicu, a potom i u gradovima širom Srbije. U okviru prve konferencije kulturne mreže jugoistočne Evrope u Zagrebu Andrija je predstavio svoj roman kao i u Rijeci na festivalu




    06-06-2015 | 16:31 | Autor/Izvor:

    Autor romana Preko puta - istina, Andrija Terzić, privukao je pažnju javnosti svojim prvim romanom i za kratko vreme osvojio srca publike. Prva promocija romana, bila je u rodnom Užicu, a potom i u gradovima širom Srbije. U okviru prve konferencije kulturne mreže jugoistočne Evrope u Zagrebu Andrija je predstavio svoj roman kao i u Rijeci na festivalu "Dani prijatelja knjige"... Veliko interesovanje za ovim romanom (ispovedna proza) prisutno je i u evropskim gradovima, što potvrđuje i poziv Udruženja pisaca ,"Sedmica"- podružnica UKS,  za promocijom romana "Preko puta – istina" u Frankfurtu. Razgovarali smo sa Andrijom o aktuelnom romanu, uspesima koje je postigao i daljim planovima...

    Autor/izvor: Naxi media
    Datum objave:5.2.2015. - 14:35:00


    Andrija Terzić: Preko puta - istina

    (Foto:Andrija Terzic arhiva/Facebook)

    Vaš prvi roman "Preko puta – istina" za kratko vreme oduševio je čitaoce, a na Sajmu knjiga proglašeni ste najuspešnijim autorom drugog dana Sajma. U čemu je po Vašem mišljenju ključ uspeha?

    - Ključ uspeha je u mojoj ogromnoj želji da taj vizuelizovani cilj dodirnem. Naravno energija je nešto što mi je bilo potrebno, ali ja sam znao da je imam i više nego što je dovoljno. Treća stvar, koja može biti presudna, ako stvari postavimo na mesto na kom bi zapravo i trebale biti postavljene, je moja iskrenost i pripovedanje koje se vraća duboko u prošlost, a opet kazuje mnogo toga jasno i tako blisko kao da se dogodilo juče.

    Odeljak iz romana

    "Svi oni koji misle da je lako spakovati svoj život u jedan ili dva kofera, pozdraviti se sa najmilijima i otići, u većini slučajeva greše. Mi gazimo poput velikih vojskovođa koji srcem idu u krajeve za koje su samo čuli i to iz priča kojekakvih ljudi kojima je teško verovati, noseći breme veličine neba. U jedan mali neseser radosne boje uguramo sva svoja osećanja, zgužvamo po koju suzu i sve nežnosti koje su nam mile. Zaključamo ga i ostavimo kod kuće, nadajući se da ga do našeg povratka niko naći neće i da to uvek krijemo od drugih i sebe samih. U lepim pričama to nećemo pomenuti, jer nalik tim istim vojskovođama, niko za taj neseser ne sme znati. Manje će nas ceniti i naše ideje ne baš pametnim zvati. A obratno je. Čovek je satkan od ljubavi, kamena stvorenog peskom emocija i starog korova u dubini. Ko kamena ima više, taj je bolji, a ko korova, taj je lošiji i zavidniji. Otuda nam se kameno srce naizgled čini ružno, a to je samo maska. Ono što njega u dubini čini jačim nije korov, već ljubav."

    Otkrijte nam nešto više o nastanku ovog debitantskog dela, koliko je za Vas bilo teško da napišete i ispričate javnosti ispovest koja je za kratko vreme dobila brojnu publiku?

    Andrija Terzić: Preko puta - istina
    (Foto:Andrija Terzić Preko puta - Istina)

    - U autorskoj reči na početku romana piše da je delo nastalo u Holandiji. Citat koji stoji na samom početku govori mnogo.  
    "Vreme koje ste na bilo koji način proveli izolovani, a pametno ga iskoristili, bez obzira što drugi pretpostavljaju da ste ga izgubili, jeste najbolje moguće vreme." (A.T Amsterdam 15.06. 2013). Dakle, daljina koja je pomnožena sa tom borbom koju sama nosi i sa tom željom za bolje sutra, podeljena duboko u meni sa ratom u sebi samome, dala je ovaj roman. Nije mi bilo ni malo teško da ga napišem i nije mi trebalo toliko mnogo vremena, jer su se reči same lepile za papir. Bila je to lavina krvavih reči. Pitate me koliko je teško napisati ispoved. Ne znam, mnogo je teško ogoliti sebe. Ali znao sam da je to najteža forma. Uvek sam voleo izazove. Jedan od najvećih bio je ovaj. Ušao sam u igru svestan i igraću je do kraja.

    Dobili ste ponudu za igrani film pisan po Vašem romanu prvencu? Možete li nam otkriti nešto više o tome?

    - Ponuda za film je daleka priča i kontaktiran sam, ali mi je rečeno da za to treba vreme, nekoliko godina. Da se strpim i čekam. Videću šta će od toga biti. Nikad se ne zna, ja verujem i znate onaj moj citat "Želja gazi mogućnosti", ali to zaista ne zavisi od mene. Verujem prošlosti i u nju sam siguran, sem ovog trenutka, sve ostalo je neizvesno.

    Napisali ste brojne eseje i kratke priče, a na društvenim mrežama pratioci svakodnevno uživaju u Vašim citatima. Kako pronalazite inspiraciju?

    - Napisao sam oko 70 eseja, kratkih priča i poezije u prozi. Moji omiljeni tekstovi su "Lažni osmesi" "Brod" i "Beg". Inspiraciju nalazim u životu koji živimo. Dakle u momentu. U ljudima u osećajima. U prirodi. U dušama onih koji me svakodnevno okružuju. U trenutku njihovih pogleda, osmeha. Njihovom obraćanju ili pokretima. U svemu što vidimo, čujemo ili na trenutak u svom umu zapazimo. Nekad pišem u hodu, nekad dok nešto čekam. Nekad jednostavno u teretani, u bioksopu. Volim tu mnogostrukost u meni. Volim da radim više stvari odjednom. To me čini nekako življim. Moje citate dele, to je tačno, ali stranica "Istinska moć reči - A.T."  je zato i napravljena. Da bude mesto gde će ljudi pronaći mali kutak za svoju dušu. Volim dobro u ljudima i trudim se da ih "podignem". Da ih nasmejem. Da im probudim osećanja. Da ih podsetim na ljubav. Odatle ti citati koji su motivacioni. Oni koji guraju napred. Takav je i roman. Volim i da ih nasmejem. Da im probudim osećanja. Da ih podsetim na ljubav. Takvo je svo moje pisanje. Drugi roman, koji završavam, nosi ogromnu pouku. Da je život jedan, da je ljubav prema svemu nešto što nam treba da bi bili ispunjeni. Da je istina najpotrebnija. Da je porodica oslonac i koren života. Da je vera nešto što nas pokreće i održava u životu.. da je Bog prisutan i u nama i oko nas. Da je dobro uvek dobro i da na kraju mora pobediti.

    Andrija Terzić: Preko puta - istina
    (Foto: Andrija Terzić citati u slikama)

    Andrija Terzić: Preko puta - istina
    (Foto: Andrija Terzić citati u slikama)

    Andrija Terzić: Preko puta - istina
    (Foto: Andrija Terzić citati u slikama)

    Brod

    Jedno je sigurno: moraš biti jak.

    Mislio sam da će promena navika, restauracija karaktera, okretanje ka novim ciljevima, uz maksimalnu dozu upornosti, promeniti pravac ovog odavno bušnog broda, koji je nekako jedva ostajao na površini mnogo godina unazad. Teških godina. Tonuo je lagano pa se vraćao gore, poput neiskusnog plivača kojeg savladava umor nakon par sati plivanja daleko od obale.

    Svaki metar ka boljem, teži je.

    Koliko god čvorova, koliko god tih teških metara, koliko god borbe sa besnim monsunima, koliko god nekih novih, nepredviđenih dešavanja (o kojima sad ne mogu ni pisati jer će nas tek iznenaditi), svejedno je za taj brod koji, iako se bori, spasa mu nema dokle god se bude obazirao na sve što će mu se na putu dogoditi.

    Svestan moraš biti da ukoliko se ne usresrediš na popravku broda, ukoliko ne odbaciš sve halucinacije o negativnim predosećajima, ukoliko ne prestaneš da razmišljaš o novim nevoljama koje će se neminovno desiti, taj brod će i dalje lagano tonuti i nestajati, prvo na sekud ili dva sa površine. Zatim će se njegovo tonjenje vremesnki produžiti na par sekundi, pa nakon nekog vremena na više desetina sekundi i onda će posle nekoliko dana takvog sablasnog ronjenja, jednostavno zauvek nestati ispod vode.

    Mislio sam da je samo zameniti kapetana i par članova posade rešenje. Mislio sam, ako grešiš i ako si svestan svojih grešaka, da je rešenje da promeniš šemu po kojoj ploviš. Mislio sam da je samo bitno da isploviš iz luke. Mislio sam da je taj put, makar bio na trenutke i pod vodom, onaj koji je u celoj priči najbitniji. Dakle mislio sam da je bitno samo isploviti i ploviti. Mislio sam ja izgleda o mnogo toga, ali teško da sam išta znao o putovanju brodova. A mislio sam da znam. Bio sam ubeđen da znam i prečesto sam bio više nego ubeđen da najbolje znam.

    Sada znam samo jedno: da moraš biti jak.

    Da i kad rešiš da promeniš mnogo toga, najbitnije je da ploviš samo pravo. Da postaviš svog čoveka za kapetana i svoje ljude za posadu, makar bili prosečni mornari, neka budu samo dobri, odani i pošteni ljudi. Da čuvaš svoj plan daleko od očiju svih. Da ga kriješ kao baka pitu dok svi unuci ne sednu za sto. Da se stalno smeješ i da, iako osećaš neku nevolju, i dalje se smeješ samoj toj pomisli da se nevolja može naslutiti. Da čekaš pravi momenat kada ćeš dodati gas i kad on dođe, kada ga sigurno osetiš, da tad pojačaš tempo i ne staješ. Ne okrećeš se iza sebe, ne slušaš šumove talasa, galamu posade, ništa ne slušaš. Samo ploviš maksimalnom brzinom. I dalje sa osmehom. Moraš biti jak da bi sve to organizovao i na kraju dočekao. Sa osmehom dočekao tih par minuta miline, koja je došla kao nagrada za tvoju upornost, organizaciju, smelost, hrabrost i tvoju smirenost, da sve što je pokušalo da te utopi, da sve to što je pokušalo da te sa tog puta preusmeri, jednostavno izbegneš. Da budeš jak, sa osmehom na licu da pobediš samoga sebe, jer si i sam sebi na tom putu neprijatelj, onaj isti koji ponekad kaže „ajde odmori se ili nađi drugu zanimaciju, nije ovo za tebe“. Zapravo pobeda nad samim sobom je za mene uvek motiv broj jedan, motiv koji ne može dati bolji dokaz tvoje pobede nad bilo čime.

    Siguran sam samo jedno: moraš biti jak.
naxi radio

Copyright ©2024 Naxi Media