Zašto naša sećanja nisu veran zapis prošlosti?

Još tridesetih godina prošlog veka britanski psiholog Sir Frederic Bartlett zamolio je dobrovoljce da tokom nekoliko nedelja i meseci više puta prepričavaju indijansku priču The War of the Ghosts.

Otkrio je da se priča menja pri svakom novom prepričavanju. Postajala je manje natprirodna, a njena struktura jednostavnija i bliža klasičnim zapadnjačkim pričama. Na kraju, učesnici više nisu pamtili originalnu verziju priče, već svoje prethodno sećanje na nju.

Savremena istraživanja potvrdila su ove nalaze. U jednom eksperimentu učesnici su morali da zapamte položaj predmeta prikazanih na računarskom ekranu. Kada bi pogrešno zapamtili mesto nekog predmeta na novoj pozadini, ta greška bi se trajno „ugradila“ u njihovo sećanje. Od tog trenutka predmet su dosledno pamtili na pogrešnoj lokaciji, čak i kada bi ih ponovo testirali uz originalnu pozadinu.

Razlog za to leži u činjenici da je pamćenje proces rekonstrukcije. Tokom tog procesa sećanja su izuzetno podložna promenama, odnosno ono što psiholozi nazivaju „labilnim“.

Svaki put kada prizovemo neko sećanje, ne vadimo gotovu datoteku iz arhive. Naprotiv, mi je iznova pišemo i uređujemo, često nesvesno dodajući nove informacije, utiske ili uverenja. Zatim se takva izmenjena verzija ponovo skladišti u memoriji. Na taj način nastaje svojevrsno „sećanje na sećanje“.

Uzmimo za primer vaš prvi dan u školi. Kada ga se danas prisetite, to sećanje više nije zasnovano isključivo na originalnom iskustvu.

Svaki prethodni put kada ste razmišljali o tom danu, možda ste ga nesvesno menjali pod uticajem kasnijih iskustava. Ako ste u školi proveli lepe godine, moguće je da je i uspomena na prvi dan obojena prijatnim emocijama. Ako ste školu doživljavali negativno, taj prvi dan danas može delovati mnogo neprijatnije nego što je zaista bio.

Iako pomisao da su naša sećanja promenljiva može biti pomalo uznemirujuća, ona ima i svoju svetlu stranu. Upravo zahvaljujući toj fleksibilnosti moguće je ublažiti neprijatne uspomene i postepeno prevazilaziti strahove.

Jedan od poznatih psiholoških fenomena naziva se „zaboravljanje izazvano prisećanjem“ (retrieval-induced forgetting). On podrazumeva da, kada se prisetimo nekog događaja i usmerimo pažnju samo na određene njegove delove, aspekti koje zanemarujemo postepeno slabe u našem sećanju.

Studija objavljena u oktobru 2025. godine pokazala je da se ovaj proces može iskoristiti za prevazilaženje strahova nastalih zbog negativnih iskustava iz prošlosti.

Na primer, ako ste imali loše iskustvo na razgovoru za posao, pokušajte da se nakratko prisetite tog događaja, ali da se fokusirate isključivo na ono što je prošlo dobro. Na taj način sećanje na negativne detalje može postati slabije, dok će vaše samopouzdanje za naredni intervju verovatno porasti.