Ako demencija otežava ignorisanje ometajućih informacija, to može povećati rizik od saobraćajnih nesreća – upravo je to akcenat istraživanja na Univerzitetu Lafboro.

Prepoznavanje lica

Postoje i određeni dokazi da osobe sa demencijom teže obrađuju lica novih ljudi. Drugim rečima, ne prate uobičajeni obrazac posmatranja lica tokom razgovora.

Kod zdravih ljudi pogled se prirodno kreće od očiju, preko nosa, do usta. Na taj način "utisnemo" lice u pamćenje. Ljudi često mogu da osete kada sagovornik to ne radi.

Zapravo, neki lekari koji rade sa osobama obolelim od demencije mogu da prepoznaju bolest već pri prvom susretu.

Oboleli često izgledaju izgubljeno jer ne usmeravaju pogled kako bi skenirali prostor oko sebe, uključujući i lice osobe sa kojom razgovaraju. Zbog toga kasnije teže prepoznaju ljude, jer nisu upamtili njihove crte lica.

Ovaj rani problem u prepoznavanju novih osoba zapravo može biti posledica loše kontrole pokreta očiju, a ne isključivo problem sa pamćenjem.

Može li pokretanje očiju poboljšati pamćenje?

Kako je vizuelna osetljivost povezana sa pamćenjem (čak i kod testova koji nisu vizuelni), istražujemo i da li više pokreta očiju može poboljšati pamćenje.

Dosadašnja istraživanja su dala pomešane rezultate, ali neka su pokazala da pokreti očiju zaista mogu poboljšati pamćenje. Možda upravo to objašnjava zašto su ljudi koji više gledaju TV ili više čitaju obično bolji u pamćenju i imaju manji rizik od demencije.

Dok gledamo TV ili čitamo, naše oči neprestano prelaze s jedne strane na drugu.

S druge strane, oni koji često čitaju obično imaju i viši nivo obrazovanja. Dobar obrazovni nivo stvara svojevrsnu "rezervu" u mozgu, pa kada dođe do oštećenja moždanih veza, posledice nisu tako izražene.

U drugim studijama se pokazalo da brzi pokreti očiju s leva na desno (dva pokreta u sekundi) mogu poboljšati autobiografsko pamćenje (sećanja iz sopstvenog života). Međutim, neka istraživanja sugerišu da ovaj efekat pomaže samo desnorukim osobama, iako nije jasno zašto.

Uprkos ovim zanimljivim saznanjima, ciljani tretmani za poboljšanje pamćenja pomoću svesnih pokreta očiju kod starijih osoba još uvek nisu dovoljno razvijeni. Takođe, korišćenje analiza pokreta očiju kao dijagnostičkog sredstva još nije u širokoj upotrebi, iako tehnologija za praćenje pokreta očiju to omogućava.

Jedna od prepreka je i to što su uređaji za praćenje pokreta očiju skupi i zahtevaju obuku za pravilno korišćenje i analizu podataka.

Sve dok ovi uređaji ne postanu jeftiniji i jednostavniji za upotrebu, pokreti očiju neće moći da se koriste kao dijagnostičko sredstvo za rano otkrivanje Alchajmerove bolesti van laboratorijskih uslova.