Ekspedicija po imenu Terra Nova, kapetana Roberta Falkona Skota iz 1911. godine, imala je za cilj da istraži do tada nepoznati Antarktik. Iako se tragično završila - prilikom povratka 1912. godine, Skota i njegov tim uhvatila je snažna mećava, kroz koju nisu mogli da se probiju - ona je rezultirala zanimljivim otkrićima.

Na osnovu položaja tela u šatoru, Skot je poslednji preminuo od hladnoće i usled nestašice hrane u oblasti Rosovog ledenog pojasa. Svoje poslednje dane je proveo ispisujući stranice dnevnika, što je radio tokom čitave ekspedicije. Tako je naučnicima, koji su ih pronašli osam meseci nakon nesrećnog događaja, privukao pažnju pasus u kojem opisuje susret sa orkama, na osnovu kojeg je formirano mišljenje o njima kao o "kitovima ubicama".

Naime, 5. januara 1914. godine, na samom početku ekspedicije, fotograf Herbert Ponting stajao je na santi leda zajedno sa psima, pokušavajući da zabeleži jato orki. Tada se dogodilo nešto što je po mišljenju Pontinga bilo izuzetno neobično:

"Sledećeg trenutka cela santa leda pod njima i psima se podelila na fragmente", zabeležio je Skot u svom dnevniku. "Mogla se čuti buka 'lomljave' dok su se kitovi kretali ispod leda i udarali ga leđima."

Fotograf i psi su, kako je dalje izvestio Skot, uspeli da se izvuku bez posledica. Međutim, latinska vrsta Orcinus orca je od tada stekla zastrašujuću reputaciju koja i danas traje. Ali da li je sve baš tako strašno, i koliko su česti napadi orki u divljini?


Da li su njihovi napadi retki ili ne?

Verovatno neočekivan podatak za većinu jeste da orke gotovo nikada nisu napale ljude u divljini, za razliku od napada zabeleženih u zatočeništvu. Pored toga, čak i kada se dogodi ovakav napad, one neposredno pre toga izdaju nedvosmisleno upozorenje. 

"Dokazano je da kitovi ubice ljuljaju ledene sante, kako bi zbacile foke sa njih i da razbijaju led odozdo", rekao je stručnjak za zaštitu kitova i delfina Erih Hojt. "Mislim da je to njihovo uobičajeno ponašanje u tokom lova, ali on ne podrazumeva i lov na ljude."

Takođe dodaje da je ono što je kapetan Skot zabeležio najverovatnije bila greška, tj. da su pse i ljude zamenile za foke. Kao najbolji primer da one nisu imale nameru da love ljude, jeste činjenica da je jedini napad u divljini sa smrtnim ishodom zabeležen samo 1950-ih u istočnom kanadskom Arktiku: starešine Inuita su istraživačima prepričale situaciju mladića koji je ignorisao njihove savete i otišao da posmatra zarobljene orke ispod tankog leda - kroz koji je propao, a one ga pojele jer nisu imale drugi izvor hrane.

Kada su njihovi napadi u zarobljeništvu u pitanju, situacija je drugačija. Tokom prethodnih nekoliko decenija zabeleženo je nekoliko takvih slučajeva, a najviše se isticala orka Tilikum, koja je usmrtila tri osobe. Ovo ponašanje je najverovatnije bilo uzrokovano životom u skučenom prostoru. To je još jedan dokaz da ove izuzetno inteligentne životinje ne treba držati u bazenima, pogotovo ne zarad profita i zabave ljudi.