Tajne ljudi koji ne zavise od stalnog društva da bi se osećali srećno

Ako se borite sa strahom od samoće, teško vam je i da zamislite provođenje vremena sami bez osećaja panike. Ako ideja da budete sami ne izaziva samo nelagodnost, već duboko ukorenjen strah, moguće je da se radi o stanju koje se naziva „monofobija“. Uzroci mogu biti različiti, genetika igra ulogu jer se anksioznost često javlja u porodicama, a traumatska iskustva u detinjstvu, poput ostavljanja deteta samo kada se desilo nešto strašno, takođe mogu ostaviti trag. 

Ljudi sa monofobijom osećaju potrebu da imaju druge oko sebe kako bi se osećali sigurno, a njihova reakcija prevazilazi običnu nelagodnost. Da bi se stanje kvalifikovalo kao fobija, anksioznost mora biti preterana, nerazumna i intenzivna, uz simptome kao što su drhtanje, znojenje, ubrzan rad srca, vrtoglavica i mučnina. Reakcija je trenutna, a osoba može imati neodoljivu želju da pobegne.

Međutim, rešenje nije bežati od samoće. U životu će biti trenutaka kada ćete morati da se suočite sa tim. Brak takođe ne garantuje stalno društvo - prema Američkoj psihološkoj asocijaciji, 40 do 50% brakova se završava razvodom, a stopa je još viša kod narednih brakova. Strah od samoće je realan i kod starijih žena, a iako ne mora da bude intenzivan već samo prisutan dobro je da naučimo da provodimo vreme sami i čak da uživamo u njemu.

Ljudi kojima stalno društvo nije potrebno da bi se osećali dobro obično rade sledeće:

1. Menjaju pogled na samoću

Ne pretpostavljajte da samoća znači da ste usamljeni. Ljudi mogu provoditi vreme sami i osećati se zadovoljno. Prihvatanje samoće može biti poput pronalaženja skloništa od buke sveta. Trenuci tišine umiruju nervni sistem i pomažu da se osećamo smireno. Čak i reči kojima opisujete vreme provedeno sami mogu promeniti kako se osećate. Na primer, termini poput „vreme za sebe“ vode do pozitivnijih iskustava u samoći nego reč „izolacija“. Studija Univerziteta u Mičigenu pokazala je da ljudi koji nauče da vide samoću kao korisnu osećaju se smirenije i zadovoljnije kada su sami.

2. Prepoznaju šta ih usrećuje

Setite se detinjstva i jednostavnih radosti, bilo da je to igranje košarke, pravljenje kolača sa voljenom osobom ili odlazak u bioskop. Ponovno otkrivanje tih aktivnosti može vam pomoći da shvatite da ste sami sebi najbolje društvo. Čak i male stvari, poput gledanja izlaska sunca ili osećaja sunčeve svetlosti na licu, mogu doneti zadovoljstvo.

3. Čine dobra dela za druge

Pomoć komšiji, prijatelju ili lokalnoj zajednici može stvoriti osećaj povezanosti. Studija sa Brigham Young Univerziteta pokazala je da jedno dobro delo nedeljno može smanjiti osećaj usamljenosti i socijalne izolacije.

4. Pronalaze aktivnosti koje ih vode ka unutrašnjem miru

Aktivnosti poput joge pomažu da se toleriše samoća jer fokus preusmerava na disanje i telo, a ne na strahove. Vežbanjem ovakvih tehnika učite da budete prisutni i smireni, gradeći prijateljski odnos sa sobom.

5. Usmeravaju anksiozne misli kroz kreativnost

Crtanje, slikanje ili vođenje dnevnika može preusmeriti um sa straha na fokus. Pisanje o brigama i strahovima pomaže da ih sagledate iz drugog ugla i stvori prostor za smirenost i ohrabrenje.

Samoća ne mora biti neprijatelj, ona može postati prilika da se zbližite sa sobom i naučite da uživate u sopstvenom društvu.