Šta muzika koju slušate može da otkrije o vašoj inteligenciji?

Da li ste se nekada zapitali šta vaš muzički ukus govori o vama i vašem načinu razmišljanja? Naučnici su pokušali da pronađu odgovor na ovo pitanje, a rezultati ukazuju na zanimljivu povezanost između muzike koju slušamo i određenih karakteristika našeg uma.

Studija psihologa iz Nemačke i Švajcarske, objavljena 2026. godine, analizirala je navike u slušanju muzike kod 185 odraslih osoba i uporedila ih sa rezultatima testova opštih kognitivnih sposobnosti.

Pokazalo se da su učesnici sa boljim rezultatima na testovima češće birali pesme sa tužnim, složenim i emocionalno zahtevnijim tekstovima. Zanimljivo je da ova povezanost nije bila vezana za konkretan muzički žanr. Drugim rečima, nije pronađen dokaz da inteligentniji ljudi nužno slušaju klasičnu muziku, niti da su pop ili rok karakterističniji izbor kod osoba sa slabijim rezultatima na testovima.

Ovo istraživanje nadovezuje se na raniji rad psihologa Pitera Rentfrua i Semjuela Goslinga iz 2003. godine, koji su muzički ukus podelili u četiri šire kategorije: reflektivnu i kompleksnu muziku, poput klasike, džeza i bluza; intenzivnu i buntovničku, poput roka i metala; vedru i konvencionalnu, kojoj pripadaju pop i kantri; kao i energičnu i ritmičnu, poput hip-hopa i dens muzike.

Njihovo istraživanje pokazalo je da je izbor muzike mnogo snažnije povezan sa osobinama ličnosti nego sa nivoom inteligencije.

Na primer, osobe koje preferiraju kompleksnu i reflektivnu muziku češće pokazuju izraženu otvorenost prema novim iskustvima i radoznalost. Ljudi koji vole da istražuju svet, uče nove stvari i tragaju za drugačijim iskustvima često imaju i šira interesovanja, što se može odraziti i na njihov muzički ukus.

S druge strane, ne bi trebalo podleći stereotipima da određeni žanr govori nešto loše o nečijim sposobnostima. Ljudi koji vole kantri ili dens muziku, na primer, ne slušaju je zato što su manje inteligentni, već njihove muzički izbor mogu više oblikovati želja za zabavom, energijom, plesom ili druženjem.

Nasuprot tome, osobe koje uživaju u muzici sa dubokim, melanholičnim i emotivnim tekstovima češće mogu biti sklone introspekciji, razmišljanju i učenju novih stvari.

Ipak, rezultate ovog istraživanja ne treba tumačiti kao dokaz da se inteligencija može proceniti na osnovu plej-liste. Studija je obuhvatila relativno mali broj ispitanika iz Nemačke, a istraživači nisu uzeli u obzir sve faktore koji bi mogli da utiču na rezultate, među kojima je i starost učesnika.

Na kraju, inteligencija je mnogo složenija karakteristika na koju utiče veliki broj faktora, dok je muzički ukus povezan ne samo sa kognitivnim sposobnostima već i sa ličnošću, emocijama, identitetom i osećajem pripadnosti određenoj grupi.

Zato sledeći put kada neko pogleda vašu plej-listu, možda ipak ne može tako lako da zaključi koliko ste inteligentni.