Šta dobri roditelji rade drugačije? Četiri jednostavne, ali važne navike

Istinski brižni roditelji razumeju tu ravnotežu. Oni znaju koliko je važno obezbediti ne samo fizičku sigurnost, već i emocionalni razvoj, jer su oba podjednako ključna da bi dete moglo da napreduje u svetu koji se ubrzano menja.

Ovo su 4 jednostavne navike istinski brižnih roditelja:

1. Pokazuju bezuslovnu ljubav

S obzirom na to koliko se toga promenilo u poslednjih deset godina, nema sumnje da vam se život već nekoliko puta okrenuo naglavačke, primećuje životna i partnerska koučkinja Elen Kamaras. Isto važi i za živote vaše dece.
U okruženju stalnih promena, bezuslovna ljubav deci pruža dubok osećaj sigurnosti. Kada dete zna da je voljeno ne samo zbog uspeha ili poslušnosti, već zbog onoga što jeste, ono se oseća dovoljno bezbedno da greši, uči i razvija sopstveni identitet.

2. Dopuštaju deci da greše

Terapeutkinja dr Glorija Brejm (PhD) ističe da istinski brižan roditelj dopušta detetu da se suoči sa izazovima i da greši, umesto da stalno uskače i rešava svaki problem umesto njega. Takvi roditelji razumeju da se otpornost razvija kroz učenje kako da se podnese razočaranje, samostalno rešavaju problemi i preuzme odgovornost za sopstvene izbore.

Istovremeno, dete zna da može da se osloni na roditelje kada problem ne može da reši samo. Bilo da je reč o praktičnim savetima kako da obavi neki zadatak ili o mudrom vođstvu u vezi sa životom, odnosima i školom – podrška je tu.

Brižni roditelji se, takođe, ne emocionalno ne „upetljavaju“ u živote svoje dece. Oni postavljaju zdrave granice između roditelja i deteta i posmatraju dete kao osobu koju su dužni da štite. Ne projektuju sopstvene potrebe na dete, ne ismevaju ga, ne pokušavaju da ga nepotrebno kontrolišu ili upravljaju njegovim društvom, niti mu nameću uloge odraslih. Umeju da se uključe kada je potrebno, ali istovremeno podstiču dete da izraste u snažnu i samopouzdanu osobu, sposobnu da se nosi sa svime što život donese.

3. Reaguju promišljeno, umesto impulsivno

Istinski brižni roditelji ostaju smireni i biraju da odgovore na situaciju, umesto da reaguju impulsivno. Kada razmišljamo o pomaganju deci da izraze svoja osećanja, često prvo pomislimo na bes ili frustraciju, koji se neretko ispoljavaju kroz ispade, primećuje roditeljski kouč Džudit Pinto. Međutim, postoje i druga „velika“ osećanja, a ako roditelji ne pomognu deci da ih obrade i izraze, ona se mogu preneti u odraslo doba.

Roditelji koji odgajaju emocionalno zdravu decu svesni su koje emocije kod njih samih izazivaju nelagodu. Zbog toga lakše prepoznaju sopstvenu reakciju i spremniji su da pronađu načine da se umire. Svesno vežbanje smirenosti i radoznalosti daje deci dozvolu i prostor da izraze svoja osećanja na način koji im je potreban.

4. Priznaju svoje greške

Psihološkinja dr Alin P. Zoldbrod objašnjava da istinski brižan roditelj ume da prizna greške i povrede koje je naneo drugima uključujući i sopstveno dete. Takav roditelj pokazuje opraštanje i rečima i delima, nastojeći da popravi odnos. Iako to većini ljudi nije lako, efekti priznanja greške mogu biti duboki i lekoviti za onoga ko je povređen.

Svi mi učimo da li možemo da verujemo drugima ili ne, upravo u svojim primarnim porodicama. Malo šta utiče na razvoj deteta više od spoznaje da je bezbedno verovati drugima. Bez tog osećaja poverenja, odnosi u odraslom dobu često su krhki ili potpuno izostaju.

U suprotnom, učimo sledeće poruke:

• da ne treba verovati onome što drugi govore ili rade
• da bi „samo budala“ sarađivala sa drugima
• da uvek moraš da paziš isključivo na sebe
• da nije bezbedno deliti ideje
• da nije bezbedno pokazivati ranjiva osećanja
• da nije bezbedno deliti sopstveno telo

Roditelj koji ume da se izvini i popravi odnos sa detetom odgaja osobu koja se oseća bezbedno u svetu, i to na na najdubljem, gotovo ćelijskom nivou. Ako se ovo ne prepozna i ne zaleči u odraslom dobu, osoba čiji roditelj nikada nije umeo da „popravi“ odnos često prolazi kroz život stalno na oprezu, očekujući opasnost iza svakog ugla.