Putovanja kao potreba, ne luksuz: Šta kaže nauka o „wanderlust“ fenomenu

Da li je ta stalna želja za novim iskustvima samo crta ličnosti ili se možda krije dublje, u samoj biologiji? Naučna istraživanja sugerišu da bi odgovor mogao da leži u našem mozgu.

Da li postoji „gen za putovanja“?

Za neke ljude putovanje je izuzetno važan deo života. Upravo tada osećaju da su najživlji. Uvek ih „svrbi“ ideja o sledećoj avanturi, stalno planiraju naredno putovanje i žude za novim mestima, ukusima i iskustvima koja razbijaju rutinu. Dok jedni putovanje doživljavaju kao luksuz, za druge ono deluje gotovo neophodno, kao da im se mozak „upali“ čim kroče na nepoznato tlo.

Postavlja se pitanje: da li je ljubav prema putovanjima samo osobina ličnosti ili iza nje stoji nešto dublje? Prema pojedinim istraživanjima, ljudi koji se najživlje osećaju dok putuju mogli bi da dele varijaciju gena povezanog sa dopaminom, poznatog kao DRD4. Ovaj gen povezuje se sa sklonošću ka novinama, preuzimanju rizika i željom za novim iskustvima.

Gen povezan sa dopaminom

Jedna studija sugeriše da su neki ljudi, uslovno rečeno, „rođeni putnici“ zahvaljujući varijaciji gena DRD4, koji utiče na nivo dopamina u mozgu.

Istraživanja su pokazala da su mutacije ovog gena povezane sa različitim obrascima ponašanja, uključujući disfunkciju autonomnog nervnog sistema, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD), ali i osobinu poznatu kao „traganje za novinama“ što veoma podseća na opis neutažive želje za putovanjima.

Gen radoznalosti i nemira

Varijaciju poznatu kao DRD4-7R nosi oko 20 odsto svetske populacije. Ona se povezuje sa radoznalošću, nemirom, sklonošću ka istraživanju, ali i sa većom verovatnoćom dijagnoze ADHD-a. Upravo taj unutrašnji nemir može podstaći ljude da preuzimaju veće rizike poput odlaska na daleka ili nepoznata mesta.

Istraživač Chaunsheung Chen ukazao je na to da se varijacija DRD4-7R češće javlja u modernim društvima čiji su preci migrirali na veće udaljenosti od prvobitnog mesta nastanka čovečanstva u Africi. Drugim rečima, populacije koje su kroz istoriju više migrirale verovatnije su nosioci ove genetske varijacije.

Ipak, važno je napomenuti da ne postoji doslovno „gen za putovanja“. Kako navodi autorka Karina Martinez-Carter, DRD4-7R nije gen za wanderlust, ali može biti povezan sa osobinama poput potrage za avanturom, ekstraverzije, osetljivosti na okruženje, sklonosti ka riziku i impulsivnosti.

Mozak koji žudi za nagradom

Na molekularnom nivou, reč je o genu povezanom sa dopaminom, neurotransmiterom koji igra ključnu ulogu u sistemu nagrade i motivacije. Kada je nagrada veća nego što smo očekivali, aktivnost određenih dopaminskih neurona raste, što povećava našu želju i motivaciju da ponovimo to iskustvo.

Kada se dopamin oslobodi u mozgu, osećamo zadovoljstvo. Međutim, on nije jedini hemijski faktor koji utiče na naše ponašanje. Tu je i serotonin, neurotransmiter povezan sa oprezom i izbegavanjem rizika, koji može delovati kao protivteža potrebi za avanturom.

Upravo zato varijacija gena povezanog sa dopaminom može pojačati potragu za novinama, čineći putovanja posebno uzbudljivim i nagrađujućim iskustvom.

Možda nismo svi biološki „programirani“ da volimo putovanja, ali želja da upoznamo nova mesta i kulture gotovo uvek širi vidike. A upravo ta otvorenost vodi ka većem razumevanju, toleranciji i povezivanju sa drugima.