Ptice možda slede skriveni obrazac ljudskog jezika

Poslednje tri decenije naučnici koriste ptičje pesme kao model za razumevanje kako ljudi usvajaju i prenose jezik. One služe i za proučavanje poremećaja govora kod ljudi, jer imaju biološke sličnosti sa ljudskim govorom. Za razliku od ljudi, ptice se mogu proučavati u prirodnim uslovima bez većih etičkih i logističkih prepreka.

Note, fraze i pozivi

Ptičje pesme sastoje se od nota i fraza. Note su neprekidni zvuci razdvojeni kratkim pauzama, fraze su kratki nizovi nota koje se uvek pojavljuju zajedno. Pozivi su obično kratki, urođeni zvuci, dok su pesme duži nizovi naučenih nota ili fraza. Serije sličnih pesama ili poziva odvojene dužim pauzama nazivaju se „sekvence“.

Zipfov zakon i ptičji jezik

Pitanje je: da li ptice slede ista lingvistička pravila kao ljudi? Jedan od kandidata je Zipfov zakon skraćivanja (ZLA), koji važi u gotovo svim ljudskim jezicima. On predviđa da se češće korišćene reči ili zvuci skraćuju, dok su ređi duži.

Tim istraživača, među kojima i Rebeka Luis sa Univerziteta u Mančesteru, testirao je ovaj princip koristeći R paket „ZLAvian“. Analizirali su pesme 11 populacija iz sedam različitih vrsta ptica. Rezultati su pokazali blagu, ali doslednu tendenciju da se kraći zvuci češće koriste. Međutim, samo jedna populacija od jedanaest dala je snažne dokaze u prilog ZLA.

Mešoviti rezultati kod različitih vrsta

I ranija istraživanja dala su kontradiktorne rezultate. Još 1980-ih primećeno je da crnoglave senice često proizvode kraće serije poziva češće od dužih, ali obrazac nije u potpunosti odgovarao Zipfovom zakonu. Kasnije studije pokazale su da ga nema kod gavrana, dok je kod afričkih pingvina zabeležena tendencija skraćivanja nota. Slično, kod domaćih japanskih zeba nije uočen ovaj zakon, dok je kod divljih zeba kanarinaca bilo nekih dokaza.

Veliko pitanje: da li ptice zaista „govore“ kao ljudi?

Za razliku od ljudi, gde skraćivanje reči („televizor“ → „TV“) ne menja značenje, kod ptica i najmanja promena u zvuku može nositi potpuno drugačiju poruku. U pojedinim vrstama ženke određene note tumače kao signal kvaliteta mužjaka, pa njihovo skraćivanje ili izmena mogu uticati na izbor partnera. Upravo ta osetljivost mogla bi objasniti zašto Zipfov zakon nije dosledno uočen u ptičjem „govoru“.

Iako je istraživanje pokazalo određene naznake ovog obrasca, rezultati nisu jednoznačni. Ako ZLA u ptičjem pevanju postoji, mnogo je manje izražen nego u ljudskom jeziku.

Za konačan odgovor biće potrebna obimnija istraživanja sa većim uzorcima i širim spektrom vrsta.

Studija je objavljena u časopisu PLOS Computational Biology.