Ovo istraživanje predstavlja jednu od najdetaljnijih analiza dnevnih fluktuacija mentalnog zdravlja. Takođe ispituje da li ove promene zavise od dana u nedelji, godišnjeg doba ili šireg društvenog konteksta.

Dobijeni rezultati donose dragocene uvide u svakodnevne obrasce mentalnog zdravlja, što može imati značajne implikacije na javno zdravlje i individualnu dobrobit.

Jutarnji optimizam

Istraživači su otkrili snažnu vezu između doba dana i mentalnog zdravlja. Ljudi se ujutru osećaju najsrećnije, najzadovoljnije životom i najmanje usamljeno. Ove pozitivne emocije postepeno opadaju tokom dana.

Do ponoći, mentalno zdravlje dostiže najniži nivo, a simptomi depresije i anksioznosti postaju izraženiji.

Ovaj obrazac pokazuje da mentalno zdravlje nije statično, već se menja u kratkim vremenskim intervalima. Dok su prethodne studije istraživale dugoročne promene u mentalnom zdravlju, malo njih je analiziralo varijacije unutar jednog dana.

Ovo istraživanje popunjava tu prazninu, pružajući detaljan pregled promena raspoloženja tokom različitih sati, dana i godišnjih doba.

Dnevni obrasci raspoloženja

Naučnici su koristili podatke iz studije University College London COVID-19 Social Study, koja je pratila mentalno zdravlje od marta 2020. do marta 2022. godine.

Istraživanje je obuhvatilo odgovore preko 49.000 učesnika, među kojima su većinu činile žene i osobe sa visokom stručnom spremom. Pošto su određene demografske grupe bile zastupljene u većoj meri, podaci su ponderisani kako bi se dobila reprezentativnija slika stanovništva.

Učesnici su odgovarali na pitanja o sreći, zadovoljstvu životom i osećaju svrhe. Odgovori su beleženi s vremenskom oznakom, što je istraživačima omogućilo da analiziraju promene raspoloženja u različitim delovima dana.

Takođe su prikupljeni podaci o starosti, polu, zaposlenju, nivou obrazovanja i zdravstvenom stanju učesnika.

Da li su neki dani bolji od drugih?

Pored dnevnih oscilacija, istraživanje je ispitivalo i promene u mentalnom zdravlju tokom različitih dana u nedelji. Rezultati su pokazali da su najviši nivoi blagostanja zabeleženi ponedeljkom i petkom, dok su nedelje bile dani sa najnižim rezultatima.

Zanimljivo je da su i utorci imali relativno visoke nivoe sreće, dok se subota i nedelja nisu izdvajale kao posebno pozitivni dani.

Usamljenost, međutim, nije značajno varirala tokom sedmice, a nije pronađen jasan dokaz da se ljudi osećaju usamljenije određenim danima.

Ovi rezultati dovode u pitanje uobičajene pretpostavke, poput ideje da su vikendi bolji za mentalno zdravlje od radnih dana.

Sezonski uticaji na mentalno zdravlje

Istraživanje je takođe potvrdilo da mentalno zdravlje varira u zavisnosti od godišnjeg doba. U poređenju sa zimom, učesnici su prijavljivali niže nivoe depresije i anksioznosti tokom ostatka godine.

Najveći nivoi sreće, zadovoljstva životom i osećaja svrhe zabeleženi su u letnjim mesecima.

Bez obzira na ove sezonske promene, jedno od iznenađujućih otkrića je da je dnevni obrazac raspoloženja ostao konzistentan. Bez obzira na godišnje doba, ljudi su se i dalje najbolje osećali ujutru, a najlošije uveče.

Ovo sugeriše da, iako faktori poput količine dnevne svetlosti utiču na raspoloženje, oni ne nadjačavaju unutrašnji biološki sat.

Uloga unutrašnjeg sata

Naučnici smatraju da se ovi obrasci mogu objasniti biološkim ritmovima, posebno ulogom kortizola – hormona koji reguliše stres i nivo energije.

„Na primer, nivo kortizola dostiže vrhunac ubrzo nakon buđenja i opada do najnižeg nivoa pred spavanje. Međutim, važno je uzeti u obzir razlike između radnih dana i vikenda.“

To znači da prirodni biološki procesi utiču na raspoloženje, ali da i spoljni faktori, poput radnih obaveza i dnevne rutine, igraju značajnu ulogu. Činjenica da mentalno zdravlje varira drugačije tokom vikenda sugeriše da društveni i ponašajni faktori takođe doprinose ovim promenama.

Postepeni oporavak mentalnog zdravlja nakon 2020. godine

Još jedno važno otkriće studije jeste da se mentalno zdravlje poboljšalo od 2020. godine nadalje. Pošto je istraživački period obuhvatio pandemiju COVID-19, rezultati ukazuju na postepeni oporavak nakon početnog kriznog perioda.

Međutim, studija ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu, tako da su i drugi faktori mogli doprineti ovom poboljšanju.

Naučnici napominju i određena ograničenja istraživanja. Pošto su učesnici dobrovoljno popunjavali upitnike, vreme njihovih odgovora moglo je uticati na rezultate.

Studija takođe nije uzela u obzir varijable poput obrasca spavanja, geografskog položaja ili vremenskih prilika – faktora koji mogu značajno uticati na raspoloženje.

Impikacije za javno zdravlje

Uprkos ovim ograničenjima, istraživanje otkriva važne trendove koji mogu poboljšati pristup mentalnom zdravlju. Razumevanje perioda kada su ljudi najranjiviji može pomoći u planiranju podrške.

„Na mentalno zdravlje i blagostanje mogu uticati vremenski faktori (temperatura, padavine, vlažnost vazduha), ali i društveni i kulturni ciklusi, uključujući praznike, norme i obrasce zaposlenosti,“ navode autori studije.

Ovi nalazi sugerišu da bi mentalno-zdravstvene službe trebalo da uzmu u obzir vremenske obrasce prilikom planiranja resursa. Ako su ljudi najugroženiji oko ponoći, sredinom sedmice i tokom zime, tada bi dodatna podrška trebalo da bude dostupna u tim periodima.

Studija je objavljena u časopisu BMJ Mental Health.