Ljudi koji su najsrećniji i najzdraviji imaju snažne, podržavajuće veze sa porodicom, prijateljima i zajednicom. Ti odnosi pružaju emotivnu podršku, poboljšavaju mentalno blagostanje i štite od pogoršanja fizičkog zdravlja.

Studija takođe naglašava da nije u pitanju broj odnosa, već negovanje onih koji su duboki, puni poverenja i pouzdani.

Iznenađujuće je otkriće da naši odnosi i koliko smo srećni u njima snažno utiču na naše zdravlje - rekao je Robert Waldinger, vođa studije, psihijatar u Opštoj bolnici Massachusetts i profesor psihijatrije na Harvard Medical School.

Briga o svom telu je važna, ali briga o odnosima je takođe oblik brige o sebi. To je, mislim, najvažnije otkriće ove studije - dodao je.

Prema studiji, faktori koji najviše usrećuju ljude uključuju:

Snažne veze koje pružaju podršku: Kvalitet odnosa je važniji od kvantiteta; imati pouzdane veze koje pružaju emotivnu podršku.

Emotivna otpornost i pozitivan stav: Sposobnost suočavanja sa stresom i gledanje na izazove kao na prilike za rast.

Zdrav način života: Održavanje fizičkog zdravlja redovnim vežbanjem, uravnoteženom ishranom, izbegavanjem pušenja i umerenom konzumacijom alkohola.

Društvena uključenost i angažovanost: Aktivno učešće u društvenim mrežama i zajedničkim aktivnostima.

Svrha u radu i posle penzije: Pronalaženje smisla u radu i ostajanje angažovanim nakon penzionisanja.

Rana životna iskustva: Negovanje dobrih i stabilnih odnosa u ranoj životnoj fazi postavlja temelje za zdravije odnose i bolje zdravlje u odraslom dobu.

Redovna samorefleksija o društvenim veštinama: Kontinuirano procenjivanje i negovanje važnih odnosa tokom života.

Studija koja je započela 1938. godine, za vreme Velike depresije, pratila je zdravlje i blagostanje 268 studenata druge godine na Harvardu. Više od 85 godina kasnije, studija je uključila hiljade ljudi i otkrila jednostavnu, ali moćnu istinu: kvalitet naših odnosa je ključan za sreću i dugovečnost.

Kada je studija započela, istraživači su se fokusirali na 268 mladića, studenata druge godine na Harvardu, u nadi da će razumeti elemente koji doprinose zdravom i srećnom životu. Svet je tada bio drugačije mesto; genetika i biološki determinizam bili su dominantni pogledi. Početna faza istraživanja obuhvatala je detaljna antropometrijska merenja, analizu intelektualnih sposobnosti, osobina ličnosti, pa čak i rukopisa. Među prvim učesnicima bila su i neka značajna imena, poput budućeg predsednika Johna F. Kennedya i dugogodišnjeg urednika Washington Posta Bena Bradleeja.

Kako je vreme prolazilo, fokus studije se menjao. Pod kasnijim vođama, uključujući Georgea Vaillanta tokom 1960-ih i Roberta Waldingera u novije vreme, studija je počela da istražuje ulogu odnosa, društvenih veza i emocionalnog blagostanja kao ključnih komponenti dugog i zdravog života. Do 1970-ih, istraživanje se proširilo na 456 stanovnika iz centralnih delova Bostona, pružajući širu društveno-ekonomsku perspektivu. Danas, više od 1300 potomaka prvobitnih učesnika nastavlja da bude deo ovog istraživanja, pružajući uvide u to kako iskustva iz ranog života utiču na zdravlje i starenje kroz generacije.

Veze – ključ sreće i dugovečnosti

Podaci iz Harvardske studije o razvoju odraslih otkrili su da pojedinci koji su društveno povezani sa porodicom, prijateljima i zajednicom žive duže i srećnije od onih koji su manje povezani. Štaviše, nije važan samo broj veza, već i kvalitet tih odnosa.

Studija je pokazala da su ljudi koji su u 50. godini bili najzadovoljniji u svojim odnosima, u 80. godini bili i najzdraviji. Ovo otkriće važi za različite socioekonomske pozadine, uključujući muškarce sa Harvarda i učesnike iz gradskog jezgra.

Jedno od značajnih otkrića studije je štetnost usamljenosti

Pokazalo se da usamljenost može biti jednako štetna kao pušenje ili alkoholizam. Pojedinci koji su se osećali usamljenima imali su veću verovatnoću pogoršanja fizičkog i mentalnog zdravlja, kao i veći rizik od prerane smrti.

Robert Waldinger, vođa studije, istakao je ovu tačku u svom popularnom TED govoru. Poruka je jasna – negovanje smislenih odnosa nije samo korisno, već ključno za naše zdravlje i dugovečnost.

Kada smo prikupili sve podatke o njima u dobi od 50 godina, nivo holesterola u srednjim godinama nije bio ključan za predviđanje kako će stariti. Ključno je bilo koliko su bili zadovoljni svojim vezama. Ljudi koji su bili najzadovoljniji u svojim odnosima u dobi od 50 godina bili su najzdraviji u dobi od 80 godina - rekao je Waldinger.

Zdravlje, izbor stila života i „društvena spremnost“

Dok su odnosi i način razmišljanja ključni, Harvardska studija takođe ističe važnost izbora zdravog načina života. Podaci pokazuju da su održavanje zdrave telesne težine, fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i umerena konzumacija alkohola značajni pokazatelji dugog i srećnog života. Učesnici koji su rano usvojili zdrave navike imali su veću verovatnoću da uživaju u boljem fizičkom zdravlju i kognitivnim funkcijama kako stare.

Studija takođe uvodi koncept „društvene sposobnosti“, koji podrazumeva redovno preispitivanje sopstvenih odnosa i obezbeđivanje da su zdravi i uravnoteženi. Kao i fizička kondicija, društvena kondicija zahteva trud i posvećenost. Waldinger i Marc Schulz, pomoćni vođa studije, tvrde da bismo odnosima trebali pristupati kao živim sistemima koje treba negovati i na kojima treba raditi. To može podrazumevati svesno izdvajanje vremena za jačanje značajnih veza ili razmišljanje o tome da li posvećujemo dovoljno vremena ljudima koji su nam najvažniji.

Lekcije iz Harvardske studije o razvoju odraslih posebno su važne u današnjem brzom tehnološkom svetu. Svi osećamo pritisak da postignemo bogatstvo, status i uspeh, ali poruka studije je jasna: najvažniji aspekti dobrog života često su najjednostavniji. To uključuje negovanje smislenih odnosa, održavanje pozitivnog i otpornog načina razmišljanja, donošenje zdravih odluka i aktivno učešće u zajednici.

Iako traje više od osam decenija, Harvardska studija o razvoju odraslih nastavlja da se razvija i širi. Danas uključuje više od 1300 potomaka prvobitnih učesnika, a istraživači proučavaju nova područja poput uticaja tehnologije na odnose, uloge genetike u starenju i uticaja socijalne politike na kvalitet života.

Waldinger se nada da će proširiti studiju na treću i četvrtu generaciju, jer ovo istraživanje nudi jedinstvenu priliku za produbljivanje našeg razumevanja ljudskog razvoja tokom celog života, piše msn.