1. Veoma su odgovorni

Ljudi koji su morali rano da odrastu često nose snažan osećaj odgovornosti u odraslom dobu. To obično proizlazi iz činjenice da su u mladosti morali da preuzmu zadatke i odgovornosti koje su inače rezervisane za odrasle.

Bilo da se radilo o brizi za braću i sestre, obavljanju kućnih poslova ili čak pomaganju u porodičnim prihodima, ta rana iskustva često prerastaju u odgovorno ponašanje kasnije u životu. Ovi pojedinci su obično pouzdani i na njih se može osloniti, često preuzimaju više od svog pravednog dela posla bez prigovora.

Oni su obično ti kojima se drugi obraćaju kada treba obaviti posao jer znaju da se na njih mogu osloniti. Međutim, važno je razumeti da ovaj pojačani osećaj odgovornosti ponekad može dovesti do stresa i sagorevanja.

Dakle, ako primetite bilo kakve znakove toga, možda bi bilo dobro da uskočite i ponudite pomoć ili podršku.

2. Emocionalna otpornost

Ljudi koji su morali brzo da odrastu često razviju određeni nivo emocionalne otpornosti. Razne odgovornosti ih čine jačim, pa se mogu snaći u raznim emotivnim "olujama". Rano se suočavaju sa surovom stvarnošću i tako razvijaju sposobnost da se efikasnije nose sa emocionalnim okidačima.

Međutim, ova otpornost ne znači da su imuni na emocionalni bol ili stres, ali su spremniji na izazove koji bi možda druge izbacili iz takta.

3. Napredne veštine rešavanja problema

Kada ste prisiljeni da rano sazrite, jedna od veština koju često razvijate je sposobnost rešavanja problema. Iz nužde naučite da brzo razmišljate, procenjujete opcije i sami dolazite do rešenja.

Studija je pokazala da adolescenti koji rano sazrevaju pokazuju naprednije strategije rešavanja problema od svojih vršnjaka koji kasnije sazrevaju. Te osobe su morale da rešavaju probleme iz stvarnog sveta u mladosti, a to im iskustvo daje prednost kada je reč o kritičkom razmišljanju i rešavanju problema kasnije u životu.

Oni su često ti koji mogu da se snađu u svakoj situaciji, rešavaju probleme i pronalaze rešenja dok drugi još uvek pokušavaju da shvate šta se dešava.

4. Visok nivo empatije

Ljudi koji su bili prisiljeni da prerano odrastu često razviju visok nivo empatije. Rano su se suočili sa borbama i poteškoćama, što im često daje bolje razumevanje problema sa kojima se drugi mogu suočiti.

Ove osobe često brzo razumeju osećanja i situacije drugih ljudi. Mogu da se povežu sa tuđim bolom i radošću jer su i sami prošli kroz mnogo toga. Povećana empatija može ih učiniti odličnim prijateljima, partnerima i kolegama. Oni su često ti koji će vas istinski saslušati, ponuditi pažljiv savet ili samo pružiti rame kada vam je potrebno.

Međutim, ova empatija ponekad može biti preterana, jer mogu preduboko preuzimati tuđe emocije.

5. Sklonost ka perfekcionizmu

Zajednička osobina kod ljudi koji su morali rano sazreti je sklonost perfekcionizmu. Budući da su u mladosti morali da se snalaze u izazovnim situacijama, često su naučili da teže najboljem mogućem ishodu u svakoj situaciji.

Oni su tip ljudi koji postavljaju visoke standarde za sebe i druge oko sebe. Naporno rade, obraćaju pažnju na detalje i često idu korak dalje kako bi osigurali da je sve baš kako treba.

Uprkos dobrim stranama, ta želja za savršenstvom ponekad može da bude i izvor stresa.

Za te je osobe važno zapamtiti da je u redu ne biti uvek savršen i da je pravljenje grešaka deo ljudskosti.

6. Žudnja za stabilnošću

Kad je prebrzo odrastanje neminovnost, nije neuobičajena čežnja za stabilnošću i predvidljivošću u odraslom dobu.

Zamislite da ste dete, ali nosite odgovornosti odrasle osobe. Nepredvidivost i stalna briga uzimaju danak.

Zato, kao odrasli, pojedinci koji rano sazrevaju često traže okruženja koja pružaju osećaj sigurnosti i rutine.

Neguju stabilnost u svojim vezama, poslovima i svakodnevnom životu. Oni su često ti koji cene dugoročne obaveze i više vole da imaju jasan plan za budućnost.

Ali ispod te želje za stabilnošću krije se duboka čežnja za bezbrižnim detinjstvom koje nikada nisu imali, čežnja za osećajem normalnosti koji im je uskraćen u mladosti.

I to je nešto što bi trebalo svi da imamo na umu kada komuniciramo sa ljudima koji su morali prerano da odrastu.

7. Poteškoće u traženju pomoći

Navikli su da su oni ti koji sve rade i zato imaju problema sa traženjem pomoći.

Ova osobina, iako rođena iz potrebe i otpornosti, ponekad može postati prepreka razvoju zdravih odnosa i održavanju blagostanja.

Važno je zapamtiti da je svakome ponekad potrebna pomoć, a to što je tražimo ne čini nas manje sposobnima ili jakima. I generalno, sposobnim ljudima je ponekad teže da priznaju da im je potrebna podrška, što treba uzeti u obzir kad radimo sa njima.

8. Neobičan smisao za humor

Ovo možda niste očekivali, ali ljudi koji su morali rano da odrastu često razviju jedinstven smisao za humor. Imali su životne uspone i padove u ranoj dobi, a humor postaje mehanizam za suočavanje sa različitim situacijama i preprekama.

Smeh može biti odličan lek za stres, čak i alat za preživljavanje.

Zato ove osobe često pronalaze humor na najčudnijim mestima ili imaju smisao za zasmejavanje drugih čak i u teškim vremenima.

Nemojte se iznenaditi ako zbijaju šalu u neverovatnim trenucima - to je samo njihov način suočavanja sa životnim izazovima. I dok se njihov humor nekima može činiti neumesnim, njima često daje otpornost i snagu.

9. Jako samopouzdanje

Samopouzdanje je česta osobina među onima koji su morali prebrzo da odrastu. Naučili su da se oslanjaju na sebe od ranog detinjstva, a tu naviku često prenose i u odraslo doba.

Ponosni su na svoju sposobnost rešavanja situacija bez oslanjanja na druge. Od popravljanja slavine koja curi do donošenja važnih životnih odluka, ne boje se da zasuku rukave i učine ono što treba učiniti.

Iako samopouzdanje može da bude snaga, takođe je važno upamtiti da nam je svima neophodna podrška i saradnja.

Usaglašavanje samopouzdanja sa sposobnošću da zatražimo pomoć kada je to potrebno može dovesti do zdravijih odnosa i ispunjenijeg života.

10. Duboko poštovanje jednostavnih životnih radosti

Ako postoji jedna stvar koju biste trebali znati o pojedincima koji su morali rano sazreti, to je da često duboko cene jednostavne životne radosti.

Nakon što su se u mladosti suočili sa surovom realnošću života, shvataju vrednost sreće u njenim najčistijim oblicima.To može biti miran trenutak nasamo, zajednički smeh s prijateljem ili umirujući ritam omiljene pesme – te male stvari za njih imaju veliko značenje.

Naučili su da život može da bude izazovan, ali i da je ispunjen lepim trenucima. I upravo te trenutke, koje drugi često zanemaruju, najviše cene.

Složenost ponašanja često je oblikovana našim iskustvima, naročito onima sa kojima se susrećemo u mladosti. Ljudi koji su bili prisiljeni rano da odrastu nose jedinstvene osobine i ponašanja u odraslom dobu, otproniji su i često se lakše prilagođavaju različitim okolnostima. Ovo su ljudi koji su se suočavali sa problemima, mnogo pre njihovih vršnjaka, prenosi geediting.