Odrasli, a još uvek bez obaveza? Šta se krije iza sindroma Petra Pana

Mnogi bi se rado nakratko vratili u bezbrižne dane mladosti. Sasvim je prirodno da nam ponekad nedostaje vreme kada smo imali manje obaveza. Ali šta se dešava kada svaki zahtevniji zadatak odlažemo, od razgovora o novcu do odluke o tome kuda ide veza? U popularnoj psihologiji takav obrazac ponašanja naziva se sindrom Petra Pana.

Psihološkinja i stručnjakinja za partnerske odnose Mindi Deseta objašnjava da se ovaj izraz koristi za odrasle osobe kojima je teško da preuzmu odgovornost i suoče se sa svakodnevnim obavezama. To se može primetiti kada neko iznova napušta posao čim naiđe na poteškoće ili se povlači iz veze svaki put kada ona zahteva ozbiljniji razgovor.

Šta je sindrom Petra Pana?

Izraz je dobio ime po književnom junaku koji nije želeo da odraste. Klinička psihološkinja Sabrina Romanof objašnjava da se njime opisuje otpor prema novim obavezama koje donose različite faze odraslog života. Osoba može da godinama ponavlja iste navike, iako joj one otežavaju da ostvari ciljeve do kojih joj je stalo. Recimo, želi da uštedi novac, ali često kupuje impulsivno, ili želi da napreduje na poslu, a redovno odlaže zadatke koji bi joj omogućili da stekne nove veštine.

Sindrom Petra Pana je izraz iz popularne psihologije, a ne zvanična dijagnoza. Deseta navodi da se iza takvog ponašanja ponekad krije strah od neuspeha. Ako neko stalno sumnja u svoje sposobnosti ili se poredi sa vršnjacima, odlaganje odluke može mu delovati sigurnije od pokušaja koji bi mogao da se završi neuspehom.

Zašto se ovaj izraz češće vezuje za muškarce?

Izraz se češće koristi kada se govori o muškarcima, mada se isti obrazac može javiti i kod žena. Romanof smatra da u tome ulogu imaju očekivanja s kojima ljudi odrastaju. Od muškaraca se često očekuje da prvo izgrade karijeru i obezbede finansijsku stabilnost, pa neki do tada odlažu odluke o zajedničkom životu ili porodici. Devojčice se, s druge strane, u mnogim porodicama ranije uključuju u brigu o mlađoj braći i sestrama i preuzimaju deo kućnih obaveza.

Za prepoznavanje ovog obrasca važno je kako se osoba odnosi prema obavezama koje je već preuzela. Neko može svesno da odloži velike životne odluke, a da pritom bude pouzdan na poslu i u odnosima s drugima.

Kako izbegavanje obaveza utiče na posao i vezu?

Na poslu se ovaj obrazac može videti kroz učestala kašnjenja, nedovršene zadatke ili česte promene posla čim obaveze postanu zahtevnije. Kod kuće se može ispoljiti kroz odlaganje svakodnevnih poslova sve dok ne postanu hitni. Kratkoročno, izbegavanje neprijatne obaveze donosi olakšanje. Kada se obaveze nagomilaju, mogu se javiti osećaj krivice, sumnja u sebe i utisak da je teško napraviti pomak.

U partnerskom odnosu neravnoteža nastaje kada jedna osoba stalno plaća račune, organizuje kućne poslove, pamti dogovore i donosi važne odluke. Vremenom može da se oseti usamljeno i iscrpljeno, posebno ako na partnera više ne može da računa. Kako objašnjava Deseta, teško je održati bliskost kada jedan partner oseća da drugom stalno mora da bude roditelj.

Kako promeniti ovaj obrazac?

Romanof predlaže da osoba prvo razmisli o tome koje obaveze najčešće odlaže i šta joj u njima stvara nelagodu. Zatim može da izabere jedan korak koji odgovara onome što želi da postigne. Ako joj je cilj da stekne finansijsku sigurnost, može da napravi jednostavan mesečni budžet ili da od svake plate odvoji iznos koji može da priušti. Ako želi stabilniju vezu, može da počne iskrenim razgovorom o tome šta očekuje od odnosa i šta je spremna da preuzme na sebe.

Kada u vezi jedna osoba već nosi najveći deo tereta, koristan je konkretan dogovor o tome ko će preuzeti koje obaveze. Na primer, ako se partner obaveže da će plaćati račune, njegov deo posla je i da prati rokove i da ih plati na vreme, bez podsećanja. Tako se deli i posao i odgovornost za to da bude obavljen.