Objavljena imena učesnika jubilarnog Beogradskog proleća posvećenog velikanima muzičke scene

Tako će na ovogodišnjem izdanju Beogradskog proleća pevati: LEO MARTIN, LADO LESKOVAR,  NADA PAVLOVIĆ, BORIS BIZETIĆ, MAJA ODŽAKLIJEVSKA,  DRAGAN MIJALKOVSKI, RADMILA KARAKLAJIĆ, ŽARKO DANČUO, a  velikanima će podršku pružiti mlade snage: Dušan Svilar, Princ od Vranje, Milan Bujaković, Nataša Mihajlović, Zejna, Ana Peten.  To je najavila umetnička direktorka festivala Maja Rakovic koja je poseban pozdrav uputila gostu Borisu Bizetiću i prvog ga najavila među onima koji će nastupiti prestižne festivalske večeri i dodala:

"I još jednu stvar želim da vam otkrijem – da će tom prilikom svi naši dragi - veterani, ljudi koji su nosili Beogradsko proleće, dobiti veliku nagradu, najveću nagradu Beogradskog proleća, a to je ona nagrada koja nekada, kao što ja uvek volim da pričam, u sebi nosi deo istorije, ta nagrada koja ima deo krova bivšeg Doma sindikata, bakarnog krova, i koja je zapravo jedno pravo umetničko delo. I to je nešto zaista što treba da nose upravo ti ljudi koji su izneli sav taj teret, ako tako smem da kažem.Te večeri, 24. aprila, gde ćemo svi biti zajedno, nastupiće i Mladen Lukić koji će pevati pesmu "Beograde, ti i ja", Dragan Mijalkovski koji će pevati pesmu "Idi dušo moja", Maja Odžaklijevska koja će pevati pesmu Sanje Ilića "Sanjam te danima", Nada Pavlović koja će otpevati pesmu "Ne plači", Leo Martin koga dugo nismo videli – Dušan Svila će otpevati njegovu pesmu "Ja te volim", pevaće Radmila Karaklajić pesmu "Ako ne budeš nema" i   Žarko Dančuo čiju će pesmu "Mađarice" otpevati Princ. Dakle, mi smo zamislili da to bude jedno zaista veče u kome ćemo se setiti tih velikih pobeda, tih velikih pesama, setićemo se one atmosfere koju sam ja nekada imala prilike da vidim ispred Doma sindikata, a sada možda MTS-a, kada ljudi čekaju onog ko je najviše osvojio i za koga su glasali. I to su bili zaista neki posebni dani kada su festivali bili mesto okupljanja najlepše muzike", zaključila je umetnička direktorka festivala.

Istovremeno je predstavljena i značajna monografija posvećena jubilarnim 65 godina festivala „April u Beogradu“, autora Branislava Klansčeka, inače predsednika Organizacionog odbora festivala: 

"Monografija nosi naziv „April u Beogradu“. Mi smo u aprilu i u Beogradu, i siguran sam da svi znate da je to jedna pesma Kornelija Kovača iz ‘75. godine sa kojom je tada pobedio Zdravko Čolić na „Beogradskom proleću“. Ovo pisanje traje dugo, jedno dve godine je trajao taj proces prikupljanja materijala... Znači, knjiga je nastala tako što je prikupljanje i iščitavanje svih novinskih članaka iz tog perioda, od ‘61. kada je „Beogradsko proleće“ osnovano, pa do današnjih dana, pre svega iz „Politike“, „Borbe“, pa „Radio TV Revije“, nešto kasnije „TV Novosti“ itd. I tako je skupljen materijal i  nastala je i ova knjiga. Na prvi pogled ova knjiga možda i izgleda kao istorija jednog festivala, međutim, nemoguće je govoriti o ovoj monografiji bez jednog šireg društvenog i kulturnog konteksta. Možemo slobodno reći da je to i na neki način istorija i samog grada Beograda. Jer ako se podsetimo samo, ja ću vas podsetiti, pesma „Beograde, Beograde“ koju siguran sam svi znate, Đorđe Marjanović je otpevao upravo ‘63. godine ovde na „Beogradskom proleću“. Znači to je na neki način i istorija jednog grada, i istorija ove dvorane, jer u ovoj dvorani je prvi put ‘61. godine i održano „Beogradsko proleće“. To je istorija, možemo slobodno reći, i uopšte jedne države u kojoj smo tada živeli i istorija festivala, jer festivali su tada bili jedini način da se promoviše, da se predstavi neka pesma. Nije bilo društvenih mreža, zapravo možemo reći da su festivali tada bili društvene mreže. I postojao je taj neki rivalitet između festivala, između  „Zagrebfesta“, „Opatije“, „Beogradskog proleća“, nešto kasnije i „Vaš šlager sezone“ u Sarajevu, koji je osnovan par godina posle „Beogradskog proleća“, istakao je Klansček.

O knjizi je govorio i recenzent monografije  Dr Luka Marković: " Pre svega bih istakao da knjiga predstavlja vredan naučno-istraživački rad  iz oblasti popularne kulture. Uz obilje materijala, stilski ujednačena, dobro strukturisana i pregledna, ova knjiga je veoma značajna pre svega i kao dokument jednog dugovečnog festivala, ali i kao svedočanstvo vremena i konteksta u kome se festival dešava. Ova hronika sadrži različite artefakte: hronološki izložene podatke o pesmama, izvođačima, kompozitorima, nagradama, fotografijama i plakatima, ali i društvenim i političkim okolnostima u kojima se odvijala ova već tradicionalna manifestacija. Iz knjige se veštim pripovedačkim postupkom autora mogu sagledati sve socijalne i političke turbulencije, nove geopolitičke mape i podele na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Ali ti okružujući tekstovi nisu uspeli da izmene osnovnu ideju na kojoj je svake godine se gradio zapravo koncept „Proleća“. To je ideja ljubavi, zajedništva, pebljivosti, osobenog senzibiliteta i pre svega nepobitnog kvaliteta iza koga stoje sjajni izvođači, orkestri, kompozitori, aranžeri, tekstopisci. Autor je uspeo da upravo ovo lepo lice festivala prikaže i kroz slikovito opisane događaje koji su se dešavali i van glavne scene. Iako se iz pregleda kompozicija uočavaju žanrovske novine, kroz traganje za novim muzičkim izrazima koji su odgovarali novim generacijama, „Proleće“ se, kako nam sugeriše autor, nikad nije udaljilo od svog prvobitnog opredeljenja za lepotu i ljubav. Svi smo svedoci koliko su kompozicije sa „Proleća“ slušane, omiljene i večne, kao i ovaj grad Beograd u kome su zapravo rođene. Svake godine u aprilu Beograd se nađe na kulturnoj mapi šireg okruženja, o čemu svedoči i ova izuzetno zanimljiva, vredna i lepa knjiga", zaključio je

Podsetimo, zbog obeležavanja jubileja  festival ove godine neće imati takmičarski karakter, već revijalni, kojim će veliki jubilej biti obeležen na jedinstven i poseban način- uz muzičke velikane koji će nas vratiti u godine koje pamtimo od prvog Beogradskog proleća.

Ispred Radio Televizije Srbije obratio se : Dobroslav Predić, ispred muzičke redakcije sledećim rečima: "Festival „Beogradsko proleće“ je jedan od onih festivala koji je zadržao svoju suštinu, a to je da je pesma najbitnija. I zadržao neke vrednosti iz nekih romantičnijih vremena. RTS, nekadašnja Radio-televizija Beograd, od samih početka, kao što je rečeno, podržava i učestvuje u organizaciji ovog festivala. U početku  radijskim prenosima, ali dajući svoje orkestre, svoje ansamble, da prate te pevače koji pevaju te pesme. To se i sad dešava takođe. Televizija malo kasnije, kao što je rekao Klanšček, krenula sa prenosima. Potrudićemo se zaista maksimalno da i ove godine to uradimo na najbolji način, da dočaramo gledaocima... Kao što je jedan čuveni italijanski reditelj rekao, suština televizije na muzičkim događajima je da gledaocima koji sede kod malih ekrana da najbolja mesta u sali za koncert. Znači i poslednje mesto i prvo mesto, a čak i da se osete da su na bini sa muzičarima. Tako da ćemo se mi potruditi i ovaj put da tako nešto uradimo. Ja bih čestitao kolegi Klanščeku na ovoj knjizi, jer smatram da je zaista neophodno sačuvati od zaborava neke stvari. Drago mi je što sam imao prilike pre par godina da pričam sa Vujicom Sinićem, koji je i jedan od osnivača ovog festivala, s obzirom da je bio predsednik Udruženja muzičara zabavne i džez muzike u tom trenutku kad je to nastalo. Koji je isto imao mnogo, mnogo interesantnih priča u vezi svega ovoga. I zaista ova tradicija apsolutno mora da se podrži", rekao je Predić.