Navike koje zimi deluju bezazleno, a utiču na naše raspoloženje

„Zima prirodno remeti mnoge sisteme koji nam pomažu da se osećamo emotivno stabilno“, kaže Rio Wilson, licencirani savetnik i osnivač Brain-Body Therapy centra. „Kraći dani i manjak sunčeve svetlosti mogu uticati na serotonin i melatonin, koji imaju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja i sna. Hladnije vreme često znači manje kretanja i više boravka u zatvorenom prostoru, što smanjuje dva snažna regulatora nervnog sistema: fizičku aktivnost i socijalnu povezanost.“

Hladnoću i pomeranje sata ne možemo da kontrolišemo, ali možemo da utičemo na to kako se ponašamo i šta činimo da bismo umanjili anksioznost ili sezonsku potištenost. Čitanje, druženje, boravak napolju dok još ima dnevne svetlosti i bilo kakav oblik fizičke aktivnosti mogu da imaju veliki značaj. „Iz perspektive povezanosti mozga i tela, zimska anksioznost nije samo psihološka, ona je često reakcija nervnog sistema na promene u svetlu, ritmu i stimulaciji“, dodaje Wilson.

Iako je korisno razvijati određene rutine tokom zime, neke navike mogu zapravo pojačavati negativna osećanja. Stručnjaci za mentalno zdravlje izdvajaju one koje najčešće pogoršavaju anksioznost u hladnim i mračnim mesecima.

Više vremena provedenog u zatvorenom prostoru

Potpuno je razumljivo da želete da se ostanete kod kuće kada je napolju hladno i brzo se smrkava, ali previše vremena u zatvorenom može pojačati anksioznost, prvenstveno zbog nedostatka sunčeve svetlosti.

„Tokom toplijih meseci većina ljudi koristi sunce i lepo vreme da boravi napolju, dok su zimi dani kraći, hladniji i tiši“, objašnjava Payal Patel, licencirana bračna i porodična terapeutkinja. „Izolacija kod kuće može podstaći preterano razmišljanje i nametljive misli. Anksioznost je često povezana sa potrebom za kontrolom, a zima, zbog svoje nepredvidivosti, mnogima narušava osećaj rutine.“

Iako dani deluju kratko, naročito ako se veći deo provodi u kancelariji, čak i kratak izlazak napolje može napraviti veliku razliku. „Boravak na dnevnom svetlu ranije tokom dana, makar i na kratko, pomaže cirkadijalnom ritmu i stabilizaciji raspoloženja tokom tamnijih meseci“, kaže Wilson. „Male, predvidive rutine mogu biti posebno umirujuće kada zima deluje duga i neorganizovana.“

Povećano vreme pred ekranima

Tokom snežnih dana telefon, laptop ili televizor lako postaju glavni izvor zabave. Povremeno opuštanje uz društvene mreže, video-igre ili serije nije problem, ali preterivanje može biti iscrpljujuće, naročito ako gledanje tuđih života stvara osećaj da se „ne radi dovoljno“.

„Prekomerno vreme na društvenim mrežama ili uz vesti može biti veoma iscrpljujuće i dovesti do spirale misli poput: ‘Trebalo bi da sam bolji, da radim više’“, kaže Patel, što često vodi u preterano razmišljanje i nametljive misli.

Neredovan san

Tokom zime se lako razvijaju loše navike kada je reč o spavanju. „Ritam sna često postaje neujednačen zbog mraka i poremećenog cirkadijalnog ritma“, objašnjava Wilson. „Sve to telu šalje signal da je pod stresom. Kada nema dovoljno kretanja, dnevne svetlosti i odmora, mozak to doživljava kao pretnju, čak i kada objektivno ništa nije pogrešno.“

Posledica može biti jutarnji umor i veće oslanjanje na kafu i druge kofeinske napitke, koji dodatno mogu pojačati anksioznost.

Otkazivanje planova

Zimi je važno obratiti pažnju na obrasce ponašanja koji se formiraju, svesno ili nesvesno. Lako je odustati od druženja, šetnji ili izlazaka nakon posla jer je već mrak ili hladno.

Iako loše vreme često služi kao dobar izgovor, Patel ističe da je važno držati se dogovora kada zaista nema prepreka. „Izlazak iz kuće, šetnja, planovi i njihovo ispunjavanje, bez obzira na hladnoću pomažu da i um i telo ostanu aktivni“, kaže ona, uz podsećanje da socijalni kontakti imaju ključnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja.

Veća konzumacija alkohola

„Mnogi ljudi zimi piju više jer ‘ionako nema šta drugo da se radi’, a to, kao što znamo, može doprineti anksioznosti, čak i ako u trenutku deluje prijatno“, kaže Patel. Smanjenje unosa alkohola, pa čak i kofeina, može pomoći onima koji primećuju da im ove navike pogoršavaju anksiozne misli.

Nedovoljno kretanja

Fizička aktivnost je jedan od najefikasnijih načina za nošenje sa anksioznošću, naročito kada se većina vremena provodi u zatvorenom prostoru. Čak i blage, redovne aktivnosti mogu imati snažan efekat.

„Najefikasnije navike rade u skladu sa nervnim sistemom, a ne protiv njega“, kaže Wilson. „Svakodnevno kretanje, posebno bez pritiska i u kontinuitetu, pomaže oslobađanju nagomilane napetosti i telu šalje signal sigurnosti.“

Nedostatak samosaosećanja

Početak godine često donosi odluke, ciljeve i želju za promenom, ali realnost ne ide uvek po planu. Tada je lako biti prestrog prema sebi.

„Jedan od najvećih okidača anksioznosti je nedostatak samosaosećanja“, objašnjava Ashley „Ìyá Ashley“ Edwards, osnivačica i direktorka MindRight Health-a. „Mnogi ljudi su prema sebi daleko stroži nego prema prijateljima. Način na koji doživljavamo sebe oblikuje naše misli, a te misli utiču na ponašanje i emocionalno stanje. Kada samokritika postane podrazumevana, ona pojačava anksioznost umesto da pomogne napretku.“