Kada uspomene postanu teret: Kako ih se osloboditi bez krivice?

Stručnjaci za organizaciju i mentalno zdravlje ističu da jasno sagledavanje problema, postavljanje realnih rokova i blag, nenametljiv pristup mogu značajno olakšati proces. Umesto odlaganja i krivice, moguće je pronaći način da se sentimentalne stvari puste postepeno, sa više razumevanja prema sebi.

Šest nežnih načina da se oprostite od sentimentalnih stvari bez krivice

1. Prvo udahnite

Duboko udahnite i priznajte sebi da se osećate preplavljeno. Sasvim je normalno da emocije isplivaju kada držite nešto što nosi uspomene. Dozvolite sebi da osetite sve što se pojavi, bez osuđivanja.

Pregled 58 studija pokazao je da vežbe dubokog disanja značajno smanjuju stres i anksioznost aktiviranjem parasimpatičkog nervnog sistema, koji pokreće prirodni odgovor tela na opuštanje. Čak i kratke vežbe disanja pomažu da se teške emocije lakše obrade.

2. Otkrijte odakle dolazi krivica

Zapišite na papir zadatak ili projekat koji u vama izaziva nelagodu. Da li je to bakin porcelan ili možda bebine stvari, ili kutije sa starim pismima i čestitkama? Kada tačno identifikujete šta budi emocije, lakše se suočavate sa pravim izvorom otpora.

3. Napravite konkretan vremenski okvir

Da li postoji rok do kada ovaj zadatak mora biti završen? Ako postoji, zapišite ga. Konkretan vremenski okvir često smanjuje anksioznost jer daje jasnu strukturu.

Istraživanja psihologa sa Univerziteta u Tel Avivu pokazala su da rokovi zapravo smanjuju neizvesnost, umesto da povećavaju stres. Kada znaš do kada nešto treba da završiš, lakše raspoređuješ vreme i mentalnu energiju.

4. Pronađite najbolji način da pristupite oslobađanju

Odredite tačan dan i vreme za ovo. Saznanje da postoje opcije koje nisu samo „zadrži“ ili „baci“ može učiniti ceo proces manje bolnim.

Studija Univerziteta Rutgers pokazala je da viši stepen planiranja i strategije smanjuje stres i poboljšava psihološko blagostanje u izazovnim situacijama. Imajte na umu da je neke stvari neophodno odložiti, kako biste se osećali rasterećenije.

5. Procenite koliko vam je vremena istinski neophodno

Istraživači sa Univerziteta u Teksasu otkrili su da zapisivanje briga pomaže mozgu da jasnije obradi informacije i identifikuje pravi uzrok stresa. Kada zapišete konkretne izvore napetosti, prestajete da vrtite misli u krug i počinjete da rešavate problem.

Na osnovu istraživanja procenite koliko vremena vam je potrebno. Često je to znatno manje nego što očekujemo. Kako ulazite u ritam, donošenje odluka postaje lakše.

Psiholozi su identifikovali tzv. „zabludu planiranja“, zbog koje ljudi pogrešno procenjuju trajanje zadataka i do 30–50 odsto. Kada se procene baziraju na prethodnim iskustvima, osećaj preopterećenosti se smanjuje.

6. Odredi vreme kada ćete zaista pustiti

Kada  započeti ovaj zadatak? Zapišite dan i vreme i držite se toga. Osećaj preplavljenosti zbog nedostatka motivacije može da bude iscrpljujući. Pripremite se da možda neće biti lako,a li kad krenete da odvajate bitno od nebitnog preplaviće vas osećaj olakšanja. To će dalje otvoriti prostor ka stvaranju novih uspomena...