Dobra vest je da to ipak nije tako teško. Istraživanje iz 2020. godine pokazalo je da je ključ u – osmehu. Ne ljudskom, u kojem pokazujemo zube, već mačijem – suptilnom sužavanju očiju i sporom treptanju. Naučnici su posmatrali interakcije između ljudi i mačaka i otkrili da ovaj izraz lica mačke podstiče da priđu i bolje reaguju na prisustvo ljudi – čak i onih koje ne poznaju.

„Kao neko ko se bavi proučavanjem ponašanja životinja i istovremeno je vlasnik mačke, divno mi je što mogu da potvrdim da ljudi i mačke zaista mogu da komuniciraju na ovaj način“, izjavila je psihološkinja Karen Mekomb sa Univerziteta u Saseksu.

„Mnogi vlasnici mačaka su to već naslućivali, a sada imamo i naučnu potvrdu.“

Ako ste ikada proveli neko vreme u društvu mačke, verovatno ste primetili njihov karakteristični „poluzatvoren“ pogled uz sporo treptanje. Taj izraz se obično javlja kada je mačka opuštena i zadovoljna i smatra se svojevrsnim mačijim osmehom.

Vlasnici mačaka odavno nagađaju da i ljudi mogu oponašati ovaj gest kako bi mački poručili da su prijateljski nastrojeni. Psiholozi su stoga osmislili dva eksperimenta da bi proverili da li mačke zaista reaguju drugačije kada im ljudi trepću na ovakav način.

U prvom eksperimentu, vlasnici su treptali sporim tempom prema 21 mački iz 14 različitih domaćinstava. Kada bi se mačka smestila na neko udobno mesto, vlasnici su sedeli na udaljenosti od jednog metra i treptali kada bi ih mačka pogledala. Snimci su zabeležili izraze lica i vlasnika i mačke, a rezultati su upoređeni sa situacijom bez ikakve ljudske interakcije.

Rezultati su pokazali da su mačke imale veću verovatnoću da „uzvrate“ spori treptaj svojim vlasnicima kada su one prve bile „pozdravljene“ na taj način.

U drugom eksperimentu učestvovale su 24 mačke iz osam domaćinstava, ali ovog puta nisu vlasnici, već istraživači (koji ranije nisu imali kontakt sa mačkama) koristili tehniku sporog treptanja. Kao kontrolna varijanta, posmatrana je i reakcija mačaka na ljude koji su ih samo gledali – bez treptanja.

Istraživači su primenili istu tehniku, uz dodatak ispružene ruke ka mački. Rezultat: mačke su ne samo češće uzvraćale treptaj, već su bile sklonije da priđu ruci osobe koja im je na ovaj način „namignula“.

„Ovo je prvo istraživanje koje je eksperimentalno proučavalo ulogu sporog treptanja u komunikaciji mačaka i ljudi“, rekla je Mekomb. „I to je nešto što svi možemo da isprobamo kod kuće sa sopstvenom mačkom – ili sa mačkama koje sretnemo na ulici. Sjajan je način da produbimo vezu s njima.“

Pse često doživljavamo kao mnogo otvorenije i izražajnije, ali ova otkrića ne iznenađuju ljubitelje mačaka. Novija istraživanja pokazuju da su mačke daleko više povezane sa svojim ljudskim saputnicima nego što se ranije mislilo – i da ih poređenje sa psima zapravo nepravedno prikazuje.

Mačke, na primer, uzvraćaju pažnju onima koji su otvoreni prema njima – pa ako vam deluju nezainteresovano, možda je problem u vama, a ne u njima. Takođe, pokazuju osobine svojih vlasnika, mogu prepoznati svoja imena (iako ih često ignorišu), i uspostavljaju duboke emocionalne veze sa ljudima.

Zašto mačke trepću polako prema ljudima nije potpuno jasno. Veruje se da je to znak nenapadnih namera, jer mačke često doživljavaju direktan i neprekidan pogled kao pretnju. Moguće je i da su ovu naviku razvile jer su primetile da ljudi pozitivno reaguju na nju. Kod domaćih životinja teško je sa sigurnošću utvrditi uzrok.

U svakom slučaju, ovaj mali gest može pomoći u izgradnji poverenja. A to je vredno znati – jer poboljšavanje odnosa sa mačkama može doprineti i njihovom emocionalnom zdravlju, ne samo u kući, već i u stresnim okruženjima, poput veterinarskih ambulanti i prihvatilišta.

„Razumevanje pozitivnih načina komunikacije između mačaka i ljudi može doprineti boljem razumevanju mačaka u javnosti, poboljšati njihovu dobrobit i pružiti uvid u njihove kognitivne sposobnosti“, rekla je psihološkinja Tasmin Hamfri sa Univerziteta u Saseksu.

„Naši nalazi mogli bi se koristiti i kao osnova za procenu dobrobiti mačaka u različitim okruženjima, uključujući veterinarske ordinacije i azile.“

Istraživanje je objavljeno u časopisu Scientific Reports.