U novom pregledu istraživanja, naučnici su pokazali da čak i kratki periodi aktivnosti mogu značajno da poboljšaju moždane funkcije. Istraživači sa Univerziteta Kalifornija u Santa Barbari analizirali su 113 prethodnih studija sa ukupno 4.390 učesnika. Rezultati pokazuju da su za kognitivne sposobnosti najdelotvorniji energični oblici vežbanja, poput biciklizma i visokointenzivnih intervalnih treninga (HIIT).

Posebno su ove vrste vežbi bile povezane sa najvećim poboljšanjima izvršnih funkcija – kognitivnih sposobnosti koje se odnose na radnu memoriju, planiranje i sposobnost obavljanja više zadataka istovremeno. "Naše istraživanje je pokazalo najjače dokaze za pozitivan efekat pojedinačnih sesija vežbanja na kogniciju, a na ovaj efekat utiču različiti faktori," izjavio je neurolog Beri Gisbreht sa Univerziteta Kalifornija.

Pozitivan efekat nije bio prisutan u svim kognitivnim zadacima: iako su učesnici imali bolje ukupne reakcije nakon jednog treninga, nije zabeleženo povećanje tačnosti u zadacima. To sugeriše da je reč o složenoj slici koja obuhvata različite faktore. Postoji mogućnost da bi se određeni treninzi u budućnosti mogli prilagoditi kako bi se podstaklo povećanje moždane funkcije onda kada je to potrebno. Vežbe koje kombinuju mentalne i fizičke izazove takođe mogu biti korisne.

Najveća poboljšanja u funkcijama mozga uočena su kod vežbi koje traju manje od 30 minuta, a najbolji rezultati postignuti su kada su kognitivne sposobnosti testirane nakon vežbanja, a ne tokom samog treninga. Međutim, čak i najveći rezultati bili su relativno mali. "Ovi rezultati su iznenađujući s obzirom na to da se verovalo da intenzitet vežbanja ima obrnuto U-krivulju u odnosu na performanse; gde vežbanje umerenog intenziteta daje najveće poboljšanje, dok intenzivnije, zamornije vežbe smanjuju performanse," navode istraživači u svojoj objavljenoj studiji.

Poruka ove studije, kao i mnogih prethodnih, jeste da nije potrebno puno vežbanja da bi se osetile koristi – ponekad je dovoljno i 10 minuta. Ovo je ohrabrujuće za one kojima je teško da uspostave redovnu rutinu.

Ovo važi i za druge aspekte zdravlja, ne samo za fleksibilnost mozga. Prethodna istraživanja pokazala su da visokointenzivni intervalni treninzi (HIIT) mogu doprineti poboljšanju zdravlja srca i smanjenju rizika od budućih zdravstvenih problema.

Nakon pažljive analize podataka drugih istraživača, tim iza ovog pregleda sada želi da prikupi nove podatke o temi – kako kroz laboratorijske testove, tako i kroz praćenje stvarnih vežbanja u realnom svetu.

"Postoje umereni dokazi da akutna epizoda aerobnog vežbanja može indukovati blago poboljšanje u ukupnim performansama na kognitivnim zadacima, posebno na onima koji testiraju izvršne funkcije i mere vreme reakcije," pišu istraživači. Istraživanje je objavljeno u časopisu Communications Psychology.