Lekovita svojstva luka su poznata hiljadama godina. Sportisti u staroj Grčkoj su navodno koristili luk za pročišćavanje krvi, dok su ga srednjovekovni i tradicionalni lekari prepisivali za lečenje glavobolje, srčanih bolesti i čireva u ustima. Evo nekih zdravstvenih prednosti luka o kojima se i danas govori:

1. Štiti srce

Luk sadrži antioksidante i jedinjenja koja mogu da smanje rizik od srčanih oboljenja tako što se bore protiv upale i snižavaju nivoe triglicerida i holesterola.

Sadrži veliku količinu kvercetina, flavonoidnog antioksidansa i antiinflamatornog leka koji može pomoći u snižavanju visokog krvnog pritiska.

Mala studija iz 2015. godine na 70 ljudi sa prekomernom težinom i hipertenzijom sugeriše da dnevna doza od 162 mg ekstrakta luka bogatog kvercetinom može značajno da smanji sistolni krvni pritisak za 3,6 milimetara žive.

Takođe, mala studija iz 2014. godine na 54 žene sa sindromom policističnih jajnika otkrila je da konzumiranje 80–120 g sirovog crvenog luka dnevno tokom 8 nedelja smanjuje nivo ukupnog i LDL (lošeg) holesterola.

2. Pomaže u regulisanju šećera u krvi

Konzumiranje luka može pomoći u regulisanju nivoa šećera u krvi, što je značajno za osobe sa dijabetesom ili predijabetesom.

Mala studija iz 2010. godine na 84 osobe sa dijabetesom tipa 1 ili tipa 2 otkrila je da jedenje 100 g sirovog crvenog luka značajno smanjuje nivo šećera u krvi nakon 4 sata.

Studija iz 2020. godine pokazala je da su pacovi sa dijabetesom koji su jeli hranu koja je sadržala 5% sušenog luka u prahu tokom 8 nedelja smanjili nivo šećera u krvi natašte i niži nivo triglicerida i holesterola u odnosu na kontrolnu grupu.

Takođe se pokazalo da kvercetin pomaže u regulaciji ravnoteže šećera u krvi od pouzdanog izvora u interakciji sa ćelijama u: tankom crevu, pankreasu, skeletnim mišićima, masnom tkivu, jetri...

3. Može da poveća gustinu kostiju

Mlečni proizvodi dobijaju veliki deo zasluga za jačanje zdravlja kostiju, ali druga hrana, uključujući luk, takođe može pomoći u održavanju jakih kostiju.

Mala studija iz 2016. godine na 24 žene srednjih godina i žene u postmenopauzi otkrila je da su one koje su konzumirale 100 mililitara soka od luka dnevno tokom 8 nedelja imale poboljšanu mineralnu gustinu kostiju i antioksidativnu aktivnost u poređenju sa kontrolnom grupom.

Takođe, studija iz 2009. godine na 507 žena u perimenopauzi i postmenopauzi otkrila je da su one koje su jele luk bar jednom dnevno imale 5% veću ukupnu gustinu kostiju od onih koje su jele luk jednom mesečno ili ređe.

Luk može pomoći u smanjenju oksidativnog stresa, povećanju nivoa antioksidanata i smanjenju gubitka kostiju. Ovo može pomoći u sprečavanju osteoporoze i poboljšanju gustine kostiju.

4. Ima antibakterijska svojstva

Luk može da pomogne u borbi protiv potencijalno opasnih bakterija kao što su: Escherichia coli (E. coli), Pseudomonas aeruginosa, Staphilococcus aureus (S. aureus), Bacillus cereus

Jedna studija je otkrila da kvercetin može da ošteti ćelijske zidove i membrane E. coli i S. aureus.

5. Može da poboljša varenje

Luk je bogat izvor vlakana i prebiotika, koji su neophodni za optimalno zdravlje creva. Luk je bogat prebioticima inulinom i fruktooligosaharidima, koji mogu da pomognu u povećanju broja prijateljskih bakterija u crevima i poboljšanju imunološke funkcije.