Postoje situacije u kojima se možete kladiti da ste nešto videli, a niste, ili da imate neke posebne sposobnosti koje – svi imaju. Evo primera:

1. Barnumov efekat

To su situacije kada ljudi veruju da se opisi određenih sposobnosti i karakteristika odnose samo na njih, iako se u stvari mogu primeniti na svakoga i u njima se može naći svako. Dobri primeri za to su kolačići sreće, horoskopi i onlajn testovi ličnosti.

2. Iluzija transparentnosti

Na primer, trenuci kada imamo jake emocije i ubeđeni smo da je to očigledno drugim ljudima, posebno onima koji nas dobro poznaju.

Razlika između našeg iskustva i onoga što drugi ljudi vide poznata je kao – iluzija transparentnosti. Na primer, može da nas navede da verujemo da našu anksioznost javnog govora mogu videti svi, a zapravo to niko ne može da primeti.

3. Frojdovsko proklizavanje

Da li ste nekada mislili jedno, a izgovorili nešto sasvim drugo? To se obično dešava tokom razgovora, ali može da se desi i prilikom pisanja ili kucanja i naziva se – frojdovsko proklizavanje. Prema čuvenom neurologu i osnivaču psihoanalize, Sigmundu Frojdu, delovi nesvesnog uma ponekad skliznu u svesno ponašanje, što nas dovodi do toga da kažemo stvari koje nismo planirali da kažemo naglas. Na primer, to može biti dete koje svog učitelja zove tata, jer dobar deo dana koji je nekada provodio sa ocem, sada provodi sa učiteljem.

4. Heuristika dostupnosti

Heuristika dostupnosti je mentalna prečica zasnovana na brzim primerima koji vam padaju na pamet kada analizirate određenu temu, predmet ili odluku.

To se obično dešava tokom donošenja odluka. Na primer, nakon što ste videli nekoliko vesti o krađi automobila, mogli biste zaključiti da je krađa vozila mnogo češća u vašem kraju nego što zapravo jeste - i već razmišljate o tome kako da bolje zaštitite svoje vozilo, šta da radite. 

5. Lažno sećanje

Koliko puta ste se setili nečega što se zapravo nije dogodilo ili situacije koja se nije odigrala baš onako kako se sećate? Naše pamćenje je osetljivije na različite uticaje nego što mislimo. Lažno sećanje je nešto što nam izgleda stvarno, ali je zapravo kreacija našeg sopstvenog uma. Jednostavan primer: verujete da ste pokrenuli mašinu za pranje sudova pre nego što ste izašli iz kuće, ali shvatate da niste kada ste se vratili.

6. Ironična teorija procesa

To je pojava misli koje ne želimo da imamo, a možda su vezane za neki nemili događaj ili neprijatan trenutak, čak i za nešto što se uopšte nije dogodilo, a moglo bi da se desi, bar tako verujemo. Ili kada pomislimo da bismo mogli da učinimo ili kažemo nešto neprijatno i to nas naježi ili uplaši. U takvim situacijama se čini da – što se više trudimo da potisnemo takve misli, one nam češće padaju na pamet.

7. Nedostatak pažnje

To su situacije kada ne možemo da se fokusiramo na nešto, nedostatak pažnje, a često se javlja tokom dana kada imamo mnogo obaveza i pažnja nam se postepeno smanjuje. Na kraju može da se desi da započnemo više stvari, ali ništa ne završimo. Zato je dobro napraviti raspored obaveza i odrediti dovoljno vremena za rešavanje svake, prenosi Brightside.