Nula: Kako je ništa promenilo svet!

Ako ispraznite račun u banci, nula je nažalost neprijatna realnost. Ipak, nalazi se na svakoj praznoj stranici i u svakom neiskorišćenom džepu.

Otvarajući vrata negativnim brojevima i numeričkoj apstrakciji, nula je omogućila razvoj celih oblasti matematike, od algebre do kalkulusa i dalje. Kao ključni element binarnog koda (0 i 1), ona je osnova modernih računara i uređaja koji nam olakšavaju život.

Ipak, hiljadama godina ljudi nisu imali koncept nule. Pre nego što je mogla da se koristi, morala je da bude izmišljena.

Poreklo nule

Prvi poznati zapis nule potiče iz oko 300. godine p.n.e., iz civilizacije Sumeraca, gde je služila kao placeholder. Za Sumerce, nula je bila malo više od praktičnog alata za notaciju koji je omogućavao pisanje većih brojeva sa većom jasnoćom i efikasnošću. Predstavljala se kosim dvostrukim klinom, utisnutim u glinene pločice.

„Sistem sa pozicijom vrednosti omogućava beskonačno dodavanje nula i rast brojevnog sistema“, objašnjava matematičar Čarls Sajf. „Ne morate da izmišljate nove simbole… Možda će vam ponestati papira, ali koncept i dalje postoji.“

Vremenom, nula je omogućila zapisivanje ogromnih brojeva, čak do beskonačnosti.

Otpor antičkih filozofa

Za stare Grke, koji su preuzeli sumersku nulu za astronomske proračune, nula je bila subverzivna. Aristotel je odbacivao koncept praznine, a rani hrišćani su smatrali da Božje postojanje zahteva odbacivanje apsolutnog ničega - nula nije imala mesto u crkvenoj kosmologiji.

„Grčka i rana hrišćanska filozofija praktično je odbacila ideju ničega,“ kaže Sajf.

Nula, beskonačnost i dalje

Nula je stvorena kao pravi broj tek u VI veku n.e., zahvaljujući indijskom matematičaru Bramagupti. On je uveo nulu kao broj i pravila za račune sa njom, uključujući i negativne brojeve.
„Na taj način nula je otvorila vrata mnogim drugim brojevima,“ objašnjava profesor Manjul Bhargava.

Bramaguptin rad postavio je temelje za modernu matematiku i njene apstraktne grane poput algebre i kalkulusa.

Apsolutna nula i moderni paradoksi

Prihvatanje paradoksa nule omogućilo je razvoj tehnologija, od satelita do svemirskih letova. Nula ima i čudna svojstva u vezi sa temperaturom: na Celsijusovom termometru stoji na sredini, dok je apsolutna nula –273°C.

Fizičari još uvek ne mogu da dostignu apsolutnu nulu, ali pokušaji su doveli do otkrića superprovodljivih materijala na ekstremno niskim temperaturama. Nedavna potražnja za superprovodnicima na sobnoj temperaturi pokazuje koliko nula i dalje skriva potencijal.

Nula danas

„Nula ima čudna svojstva,“ kaže matematičarka Sara Hart. „Kao nestašno dete u uglu, ne ponaša se uvek kako očekujemo.“ Pokušaj deljenja bilo kog broja sa nulom – rezultat je greška na kalkulatoru.

Ipak, čak i vekovima kasnije, čovečanstvo duguje mnogo ovoj skromnoj cifri. Nula nije samo broj, ona je temelj našeg razumevanja sveta i tehnologije.