Neodoljivi načini na koje psi tačno znaju kako se osećate

Pas koji živi među ljudima mnogo je bolji u tumačenju nas nego što smo mi u tumačenju njih ili, moglo bi se reći, nas samih. Na neki način, psi su pravi mali antropolozi: provode mnogo vremena posmatrajući nas i učeći da povezuju naše ponašanje s reakcijama kojih često nismo ni svesni. Kod kuće to možete primetiti po tome što razlikuju kada ustajete da biste ih izveli napolje i kada ustajete da biste otišli do frižidera.

Istraživanja sa kućnim psima pokazuju da oni mogu da prepoznaju stres, pa čak i strah, i da otkriju prisustvo bolesti za koje ni sami ne znamo da ih imamo. Deo njihovog talenta leži u izuzetno razvijenom njuhu, ali iako nemaju ruke i ne hodaju uspravno, psi odlično razumeju naša tela.

Kada pokušavamo da protumačimo tuđa osećanja, mi se najčešće fokusiramo na lice i psi rade isto. Oni čitaju naše izraze lica.

Nekoliko studija pokazalo je da psi uspešno razlikuju srećna ljudska lica od neutralnih i ljutih izraza, pa čak mogu da povežu fotografiju srećnog ili ljutog lica sa tonom glasa koji nosi isto emocionalno značenje.
Mogu da koriste i naš izraz lica (na primer, gađenje ili oduševljenje) da bi odlučili da li žele da priđu određenom predmetu. Ono što je posebno zanimljivo jeste da to uspevaju čak i kada vide samo gornji deo lica , dakle, i kad je neko nosio masku.

Psi prepoznaju naš glas (znaju da razlikuju muške i ženske glasove, kao i glas svog čoveka od nepoznatih), ali i naš miris, prepoznaće miris svog vlasnika na majici i razlikovati ga od mirisa nepoznate osobe.

Nedavno su naučnici potvrdili da psi zaista mogu da prepoznaju strah: razlikuju miris osobe koja se plašila (na primer, dok je gledala horor film) od mirisa osobe koja je bila potpuno mirna.

Oni takođe jasno „vide“ naš strah i stres kroz promene u govoru tela. Jedna studija je čak otkrila povezanost između nivoa testosterona kod osobe (u zavisnosti od toga da li je njen sportski tim pobedio ili izgubio) i nivoa kortizola kod psa, što znači da pas „pokupi“ našu emocionalnu reakciju.

Posmatrajući hiljade sati ljudskog ponašanja iz svog ugla u dnevnoj sobi, psi nauče da „čitaju“ naš um.

Jedno istraživanje je pokazalo da psi razlikuju kada nešto radimo namerno (npr. pomeramo im igračku van domašaja) i kada to uradimo slučajno (npr. ispustimo je). Njihovo ponašanje zavisi od toga da li smatraju da smo bili neljubazni ili trapavi.

Takođe, brojna istraživanja potvrđuju da znaju kada nismo u prostoriji  ili smo okrenuti leđima, pa tada iskoriste priliku da pojedu ono što im je zabranjeno. Znaju i da, ako su nam oči prikovane za knjigu ili ekran, mogu brže da „zgreše“ nego kada ih pomno posmatramo.

Štaviše, psi razumeju ko zna, a ko ne zna nešto: razlikuju osobe koje su videle gde je hrana sakrivena od onih koje nisu, pa neće slediti gest osobe koja nije bila prisutna.

I konačno, najimpresivnije od svega - mogu da osete bolest. Još od prvih slučajeva kada su kućni ljubimci otkrili melanom kod svojih vlasnika (uporno grickajući ili čeprkajući to mesto na koži), naučnici su obučili pse koji mogu da nanjuše razne vrste raka i upozore dijabetičare na opasan pad ili rast šećera.