Ako niste srećni, deluje da vas društvo teže prihvata u svim sferama, a čini se i da su ljudi u savremenom svetu prilično izgubili strpljenje. Ali stručnjaci ističu da to nije normalno, niti održivo, jer se svima nama dešavaju loše stvari koje čovek mora da "preradi" sam sa sobom, a ako treba i da tuguje.

Ali da li se i vi osmehujete u kameru svog mobilnog telefona, iako u tom trenutku niste nimalo srećni? Mislite li da bi bilo pogrešno da postavite fotografiju na kojoj niste nasmejani? Koliko ste puta rekli drugima da ste dobro, a zapravo ste se raspadali iznutra? Koliko puta smo zapravo potisnuli svoje prave emocije, jer nije društveno prihvatljivo da ih iskazujemo pred ljudima koje ne poznajemo, ili onima kojima ionako nije stalo do vaših emocija? Stručnjaci kažu – previše puta, i to može da nas košta mira.

Sreća i pozitiva postali su obaveza današnjeg društva – na poslu, u kompaniji, u prodavnici ili kod kuće sa porodicom. Svi žele da budete srećni ili barem pozitivni. Knjige za samopomoć pružaju savete o tome kako da prestanemo da brinemo, opustimo se i uživamo u trenutku, i kako da pustimo sve što je van naše kontrole.

"Kult sreće" koji nameće savremeno društvo nije dobro uvek pratiti

Šefovi na poslu takođe žele da svi zaposleni budu srećni i nasmejani. Danas je postalo normalno da bez mnogo razmišljanja na postavljeno pitanje "Kako si?" odgovaramo isključivo ovim rečima: „Super/Odlično/Dobro, hvala na pitanju!“.

Ali sreća sama po sebi nije odgovarajuća reakcija na mnoge životne situacije, kaže Svend Brinkman, profesor psihologije na Univerzitetu Alborg u Danskoj.

- Verujem da naše misli i osećanja treba da odražavaju svet. Kada se nešto loše desi, svima treba dozvoliti da imaju negativne misli i osećanja jer tako doživljavamo svet - rekao je Brinkman za  Quartz magazin.

Prirodno je da želimo sreću jer se zbog nje osećamo dobro, isto kao što se dobro osećamo kad nas zagrli voljena osoba ili kad jedemo finu hranu. Ali, prava pozitivnost i pritisak da stalno moramo da budemo pozitivni su dve potpuno različite stvari, ističe Brinkman.

- Život je divan s vremena na vreme, ali je ujedno i tragičan. Ljudi umiru, gubimo ih tokom života, a ako nam je dopušteno da izrazimo samo pozitivne emocije, ovakve stvari će nas zapravo pogoditi intenzivnije kada se dogode, a dogodiće se - dodaje Brinkman.

Najveći problem je kada sreća postane naš oslonac, zaključuje Brinkman.

I drugi psiholozi širom sveta slažu se da u današnjem društvu pritisak na ljude da budu pozitivni i srećni raste iz dana u dan.

– Sva ova propaganda o „pozitivnom razmišljanju” stvara utisak da je nečija sreća potpuno u njihovim rukama. Samo promenite svoj stav, nabacite osmeh na lice i sve će biti u redu, ali očekivati trajnu sreću nije razumno. Živimo u svetu gde su rasni, verski i drugi oblici ugnjetavanja široko rasprostranjeni. Ove društvene realnosti loše utiču na ljude, a za mnoge je svakodnevna sreća nedostižna - objašnjava dr Peg O'Konor za časopis Byrdie.

Sreća više nije osećaj, postala je tražena roba.

Da bismo stekli uvid u ovu novu sreću, potrebno je razumeti kako je sreća iskrivila definiciju same sebe.

– Već neko vreme u prvi plan se gura društvena i poslovna sreća kao najveća vrednost, jer tehnički sreća obezbeđuje bolje zdravlje i produktivnost. Srećniji parovi, srećniji radnici i generalno srećniji ljudi imaju tendenciju da budu produktivniji, društveniji, mirniji i usklađeniji sa društvenim i pravnim pravilima. Ali pošto kultura napreduje na novčanoj dobiti, korporacije su to znanje uzele, upakovale, prodale i vratile nam u obliku knjiga za samopomoć, kurseva meditacije i „miroljubivih“ postera. Drugim rečima, sreća je postala isplativa tokom poslednje tri decenije – primećuje Heferon.

Ovakvom stanju u društvu doprinela je i kulturna i naučna potraga za „srećom”.

- Psihologija je prešla sa proučavanja depresije na proučavanje sreće. Sa tom tranzicijom smo počeli da osećamo pritisak da budemo srećni i da uporedimo koliko smo srećni - rekao je Heferon.

Imamo nerealna očekivanja u modernom svetu.

Problem sa pozitivnim razmišljanjem postao je mnogo veći od reklama koje prodaju savršenu sreću.

– Kao društvo postali smo veoma netolerantni prema negativnim osećanjima. Ljubavne tegobe, tugu, nezadovoljstvo i gubitak pretvorili smo u patološke poremećaje i zaboravili da su sve to normalna ljudska osećanja - kaže psihijatar Nensi Sačar Sidhu.

- Na prvi znak tuge, društveno prihvaćene reakcije su potiskivanje, lečenje ili pretvaranje. Posebno na društvenim mrežama moramo da ubedimo sve oko nas (kao i sebe) da se ništa loše ne dešava. Mislim da ove reakcije idu ruku pod ruku sa današnjim brzim rešenjima za sve - objašnjava Bordman.

Društveni pritisak da svi uvek budu pozitivni i srećni ne bi trebalo da postane razlog da ljudi prestanu da traže svoju sreću, dodaje Boardman. Umesto toga, psiholozi ističu da je sasvim normalno da ne možemo uvek da budemo 100 odsto zadovoljni svim aspektima našeg života. Dugoročna pozitiva i sreća kao stanje nisu održivi.

Neke stvari ne možemo da kontrolišemo.

Nije normalno ni zdravo biti, ili se pretvarati da smo, srećni sve vreme. Vremenom, to postaje teret i svi ostali osećaju da je to previše za nošenje i reagovanje, a tu počinje zatvoreni krug lažiranja sreće.

– Neprestani rad na tome da budemo srećni ili da teramo druge da budu „srećni” protivno je našoj biološkoj i neurološkoj konstrukciji. Ovakvo ponašanje rezultiraće nezadovoljstvom i gorim osećanjima - kaže Heferon.

Naše prave emocije će i dalje biti deo nas jer su rezultat hemijskih i hormonalnih reakcija u telu koje nisu uvek racionalne i ne mogu se kontrolisati.

Neophodno je da promenimo pristup negativnim emocijama.

– Jedan od mitova o emocionalno zdravim ljudima je da ne doživljavaju negativne emocije poput tuge ili besa. Ključna razlika je u tome što emocionalno zreli ljudi ne pridaju veliki značaj takvim osećanjima i ne dozvoljavaju im da preuzmu njihov svet. Naprotiv, te emocije koriste kao prednost – da im daju novu perspektivu i pomognu im da se nose sa bilo kojom situacijom – objašnjava Bordman.

Negativna osećanja uopšte nisu tako loša kao što društvo predstavlja. Ovakva osećanja imaju svoju svrhu.

- Podsećaju nas da postavljamo pitanja, preispitujemo svoja već formirana mišljenja i prihvatamo nove ciljeve. Negativna osećanja nam pomažu da donosimo teške životne odluke i promene i da se udaljimo od loših uticaja i prihvatimo nove ciljeve – savetuje Bordmen.

Dakle, sledeći put kada čovek oseti tugu, stres ili nesigurnost, ne treba ga ubeđivati mantrom „Sve će biti dobro“ ili „Samo pozitivno“, već treba istražiti taj osećaj – šta ga je izazvalo? zašto sada?

- Proučite ove emocije, razmislite o njima, doživite ih. Ako čovek zaključi da je nešto ozbiljno, treba da potraži pomoć. A ako je u pitanju samo privremena nesigurnost ili tuga, morate i to da proživite – zaključuje O’Konor.